Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.24/05, 55/14) i našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu Ugovora o radu od 29.03.2004. godine, na poslovima ... . Rešenjem tuženog od 06.06.2019. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog učinjene povrede radne discipline predviđene odredbom člana 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu i člana 101. stav 1. tačka 2. PKU tuženog. Tužiocu je stavljeno na teret da u roku od tri dana nije obavestio poslodavca o privremenoj sprečenosti za rad nakon 30.04.2019. godine, u smislu odredbe člana 103. Zakona o radu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito i isto poništili, jer tužilac svojim postupanjem nije povredio radnu disciplinu koja mu je stavljena na teret. Naime, tužilac je bio privremeno sprečen za rad, u periodu od 06.03.2019. godine do 28.05.2019. godine, u kontinuitetu i dostavio je tuženom potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad (05.04.2019. godine), koju je izdao njegov izabrani lekar, kao i izveštaje o oceni privremene sprečenosti za rad, koje je izdavala lekarska komisija. Na ovaj način tužilac je blagovremeno obavestio poslodavca o svojoj privremenoj sprečenosti za rad, pa tako nisu bili ispunjeni uslovi da se tužiocu otkaže ugovor o radu iz navedenih razloga, niti je postojala obaveza tužioca da ponovo nakon 30.04.2019. godine dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u roku od tri dana.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijana presuda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 3. tač. 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 54/09), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda za pravilnu primenu otkaznog razloga iz navedene zakonske odredbe, a u odnosu na povredu koja se tužiocu stavlja na teret, relevantna činjenica je da tužilac nije dostavio potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad. U konkretnom slučaju, tužilac je dostavio tuženom potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad dana 05.04.2019. godine, nakon čega mu je dostavljao i izveštaje o oceni sprečenosti za rad koje izdaje lekarska komisija, a kojima je bolovanje tužiocu produžavano. Kako se u konkretnom slučaju privremena sprečenost za rad nastavila u kontinuitetu i nakon očekivanog vremena trajanja sprečenosti za rad (30.04.2019. godine), navedene u potvrdi, a koju je tužilac dostavio tuženom, pogrešno je tuženi zaključio da je tužilac nakon 30.04.2019. godine morao da dostavi novu potvrdu o privremenoj sprečenosti ili da stupi na rad, imajući u vidu da je privremena sprečenost samo nastavljena i da toga dana nije prestala.

Suprotno navodima revizije, u konkretnom slučaju tuženi nije dokazao da je tužilac izvršio povredu radne obaveze zbog koje mu je otkazan ugovor o radu, jer je o svojoj privremenoj sprečenosti za rad blagovremeno obavestio poslodavca.

Neosnovani su navodi revizije da je u pobijanoj presudi pogrešno primenjeno materijalnog prava, odnosno odredba člana 103. stav 1. Zakona o radu, imajući u vidu da je tužilac nakon otvaranja bolovanja dostavio potvrdu i obavestio tuženog za bolest koja je trajala u kontinuitetu i za koju je znači tuženi znao, pa se ne može pozivati da ga o tome tužilac nije obavestio.

Kako je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu od 06.06.2019. godine, nezakonito, to je osnovan i tužbeni zahtev za reintegraciju tužioca na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu, ali i pravilna odluka da je sud apsolutno nenadležan da odlučuje o zahtevu tužioca, da ga tuženi rasporedi na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i radnom iskustvu, imajući u vidu da ovakvo raspoređivanje zaposlenog na odgovarajuće poslove i radne zadatke spada u domen autonomne regulative poslodavca a ne u nadležnost suda.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Kako tuženi nije uspeo u postupku po reviziji, to je njegov zahtev za naknadu revizijskih troškova odbijen, primenom odredbe člana 165. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić