Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene u postupku pred drugostepenim sudom.

Ispitujući pobijanu odluku u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, niti ima drugih bitnih povreda na koje se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u zaposlen kod tuženog na poslovima ... – ... od 16.09.2006. godine, u ... kao mestu rada. Dana 27.02.2015. godine, tuženi mu je ponudio da potpiše aneks ugovora o radu, na osnovu koga bi bio upućen na rad kod drugog poslodavca, na dvanaest meseci, na poslove ..., u skladu sa zaključenim Sporazumima o poslovno-tehničkoj saradnji i o upućivanju i preuzimanju zaposlenih kod drugog poslodavca. Tužiocu je ostavljen rok od osam dana da se na navedenu ponudu izjasni. Tužilac je na ponudu uložio prigovor 04.02.2015. godine i tražio opis poslova ... koje je trebalo da obavlja kod novog poslodavca, a s obzirom na zdravstveno stanje, te je stavio i primedbu zbog ugovaranja probnog rada kod novog poslodavca na šest meseci. Prema izveštaju Doma zdravlja „Voždovac“ od 11.08.2010. godine, tužilac nije u mogućnosti da podiže teret teži od pet kilograma. Tužilac nije potpisao aneks ugovora o radu, zbog čega je tuženi dana 19.03.2015. godine doneo rešenje o prestanku radnog odnosa, koje je tužiocu uručeno 01.04.2015. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužilac imao zakonsku obavezu da potpiše ponuđeni aneks ugovora o radu, a zatim ukoliko smatra da je isti nezakonit, da pred nadležnim sudom osporava njegovu zakonitost. Kako tužilac u ostavljenom roku od osam dana nije potpisao aneks ugovora o radu, to su se stekli uslovi da mu prestane radni odnos primenom odredbe člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave ukinuo prvostepenu odluku i usvojio tužbeni zahtev tužioca kao osnovan i pored toga što tužilac nije potpisao ponuđeni aneks ugovora o radu. Prema stavu drugostepenog suda tužilac je zadržao pravo da u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu osporava i zakonitost ponuđenog aneksa, a za koji je drugostepeni sud utvrdio da je nezakonit i iz navedenih razloga poništio rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostpeni sud primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05...75/14) propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tačka 1 – 5 ovog zakona.

Odredbom člana 171. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora) radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca, u skladu sa članom 174. ovog zakona. Odredbom člana 174. stav 1. istog zakona, propisano je da zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana.

Pravilna primena navedenih zakonskih odredaba podrazumeva da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada i da ga uputi na rad kod drugog poslodavca uz ispunjenje određenih uslova, a između ostalog da poslovi na koje će biti premešten budu odgovarajući. U konkretnom slučaju, tuženi je dostavio tužiocu pismenu ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu i ostavio mu rok za izjašnjenje, ali je zanemario činjenice da tužilac ima zdravstvenih problema, da će poslove obavljati kod drugog poslodavca i da bi zbog ograničenih zdravstvenih sposobnosti za obavljanje rada mogao da snosi posledice kod novog poslodavca ukoliko ne bi mogao da obavlja poslove na koje je premešten. Znači, kako tuženi nije dao opis poslova koje će tužilac obavljati kao ..., a imajući u vidu njegove ograničene radne sposobnosti (ne sme da podiže teret teži od 5 kg) to je u konkretnom slučaju izostao uslov za davanje ponude za zaključenje aneksa ugovora o radu da je reč o odgovarajućem poslu. Kako je izostalo obrazloženje tuženog o navedenim činjenicama, to nije bilo mesta otkazu ugovora o radu tužiocu, dok se ove činjenice ne utvrde ili otklone, jer od istih zavisi da li je tužilac sposoban za obavljanje ponuđenog posla. Iz navedenih razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je pobijanom odlukom poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu kao nezakonito, s obzirom da je ponuđeni aneks nezakonit, jer nije u skladu sa odredbama člana 171. i 174. Zakona o radu.

Tačno je, kako se ističe u reviziji, da tuženi nema obavezu da odgovori na prigovor, ali je u konkretnom slučaju morao da obrazloži u čemu se sastoje poslovi ... na koje je tužilac trebalo da bude raspoređen kod drugog poslodavca iz prethodno navedenih razloga, a naročito u situaciji kada je tuženi bio upoznat sa zdravstvenim stanjem tužioca još od 2010. godiine.

Neosnovano se revizijom tuženog ukazuje da je zakonom propisano da odbijanje zaključenja aneksa ugovora o radu predstavlja otkazni razlog i da je tuženi poštovao zakonom predviđeni postupak, kao i da je poništavajući otkaz ugovora o radu, koji je otkazan u skladu sa zakonom, tuženi postupao u skladu sa praksom prema kojoj je dovoljno voditi spor protiv otkaza, a ne protiv nezakonitog aneksa ugovora o radu, koji u stvari nije ni zaključen. Ovo iz razloga što zaposleni može da bira ili da zaključi aneks da bi ostao u radnom odnosu, a onda da zahteva u sudskom postupku ocenu njegove zakonitosti ili da odbije ponudu za zaključenje aneksa i dobije otkaz po članu 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu, kao što je u konkretnom primeru slučaj, pa zatim da pobija otkaz u sudskom postupku, a istovremeno da se u tom postupku ceni kao prethodno pitanje i zakonitost ponuđenog aneksa ugovora o radu koji tužilac nije potpisao.

Ostalim navodima revizije se ne utiče na zakonitost i pravilnost pobijane odluke.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, jer po ovom pravnom leku tuženi nije uspeo, te je doneta odluka kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 165. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić