.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1393/2019
24.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dobrica Milosavljević, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“ u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2174/17 od 04.12.2018. godine, u sednici održanoj 24.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2174/17 od 04.12.2018. godine. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2174/17 od 04.12.2018. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za troškove odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1231/17 od 29.01.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu po osnovu naknade materijalne štete zbog umanjenih isplata mesečnih zarada po osnovu umanjenog minulog rada za period od 01.08.2014. godine do 29.06.2017. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća do isplate, koji su bliže određeni u tom stavu izreke presude. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 51.710,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2174/17 od 04.12.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1231/17 od 29.01.2018. godine.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US i 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je naknada materijalne štete zbog manje obračunate i isplaćene zarade za minuli rad po nižem procentu uvećanja, odnosno za manji broj godina provedenih u radnom odnosu. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj jer pitanje obračuna zarade, konkretno uvećanja zarade po osnovu vremena provedenom na radu zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Kako tuženi uz reviziju nije dostavio pravnosnažne odluke sudova kojima je u istovetnoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneta drugačija odluka, to nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena ni kao redovna.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbeni zahtev odnosi se na potraživanje u novcu, pa imajući u vidu pravnu prirodu spora, dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao i u ostalim imovinskopravnim sporovima u kojima se zahtev odnosi na novčano potraživanje.
Tužba je podneta 05.07.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 13.714,62 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi zakonom propisan cenzus iz člana 403. stav 3. ZPP za izjavljivanje revizije, revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev za dosuđivanje troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, shodno članu 154. stav 1. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
