.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1401/2019
08.05.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, Gordane Ajnšpiler Popović i dr Dragiše B. Slijepčevića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Dragan Todorović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstva unutrašnjih poslova Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Odeljenje u ..., radi isplate razlike zarade, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2723/18 od 12.10.2018. godine, u sednici veća održanoj 08.05.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2723/18 od 12.10.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2723/18 od 12.10.2018. godine u delu kojim je pravnosnažno usvojen tužbeni zahtev.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 br.138/16 od 22.05.2018. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu isplati iznos od 463.864,73 dinara na ime naknade neisplaćene zarade za period od 10.07.2014. godine do 11.04.2016. godine sa pripadajućom kamatom. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da na utvrđene iznose neisplaćene zarade za označeni period uplati za tužioca nadležnom Republičkom fondu PIO Filijala u Pančevu pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje u ukupnom iznosu od 172.046,83 dinara i to doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret zaposlenog u iznosu od 92.640,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do isplate, doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret poslodavca u iznosu od 79.406,23 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate i da na utvrđene iznose isplaćene zarade isplati nadležnom Republičkom fondu PIO pripadajuće doprinose za beneficirani staž osiguranja tužioca za period od 10.07.2014. do 11.04.2016. godine u iznosu od 96.610,91 dinar sa pripadajućom kamatom na javne prihode od dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan deo tužbenog zahteva tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime stimulacije u visini od 10% na neto zaradu isplati iznos od 19.322,17 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate kao i da za tužioca na utvrđene iznose neisplaćene zarade za period od 01.05. do 31.05.2012. godine uplati nadležnom Republičkom fondu PIO Filijala u Pančevu pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom četiri izreke obavezana je tužena da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 168.769,22 dinara.
Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 2723/18 od 12.10.2018. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Pančevu P1 br.138/16 od 22.05.2018. godine u stavu jedan, delu stava dva u kome je obavezana tužena da na utvrđeni iznos neisplaćene zarade za period od 10.07.2014. godine do 11.04.2016. godine za tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret zaposlenog i na teret poslodavca kao i u stavu četiri izreke. Stavom drugim preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava dva izreke i to tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da na utvrđene iznose neisplaćene zarade za period od 10.07.2014. do 11.04.2016. godine uplati zakonsku zateznu kamatu od presuđenja do isplate na dopirnose za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret zaposlenog, kao i na doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret poslodavca i da na utvrđene iznose neisplaćene zarade isplati nadležnom Republičkom fondu PIO Filijala Pančevo pripadajuće doprinose za beneficirani staž osiguranja tužioca za period od 10.07.2014. do 11.04.2016. godine u iznosu od 96.610,91 dinar sa zakonskom zateznom kamatom na javne prihode od dana presuđenja pa do isplate, kao neosnovan. Obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 2.700,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude tužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. stav 1. ZPP, zbog neujednačene sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer je pobijana odluka kojom je odlučeno o naknadi pripadajuće zarade posle suspenzije i doprinosima za PIO, u skladu sa ujednačenom sudskom praksom.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu radi isplate zarade i doprinosa podneta je sudu dana 25.04.2016. godine.
Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na potraživanje u novcu, a u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela u iznosu od 463.846,73 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
