Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 702/18 od 18.10.2021. godine, stavom 1. izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime pripravnosti za period od aprila 2015. godine do aprila 2018. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom 2. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu isplati terenski dodatak u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom 3. izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 127.126,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke o troškovima postupka do isplate.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž1 193/22 od 17.05.2022. godine, stavom 1. izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kraljevu P1 702/18 od 18.10.2021. godine u stavu 1. izreke. Stavom 2. izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 702/18 od 18.10.2021. godine u stavovima 2. i 3. izreke i predmet u ukinutim delovima vraćen tom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažnih presuda donetih u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila revizije, tako što presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3567/22 od 05.12.2022. godine pobija zbog bitne povrede odredba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava a presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 193/22 od 17.05.2022. godine, u potvrđujućem delu, pobija zbog bitne povrede odredba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da sud o obe revizije odluči kao izuzetno dozvoljenim na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnim revizijama tužene, u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime neisplaćenog dodatka na platu po osnovu pripravnosti i na ime terenskog dodatka, sa pripadajućom zateznom kamatom, a odluke nižestepenih sudova donete su primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava i ne odstupaju od postojeće sudske prakse o obavezi poslodavca da neposredno primenjuje Poseban kolektivni ugovor važeći u utuženom periodu i Uredbu o naknadi troškova i otpremnina državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“, br. 86/07... 84/15). Bitna povreda odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavljaju razloge za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP. Revizijom tužene se ne ukazuje na drugačije odluke donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizija tužene, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da nisu dozvoljene.

Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima dozvoljenost revizije ceni se primenom odredbe člana 403. stav 3. istog zakona, kojim je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 01.06.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 715.108,25 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizije tužene nisu dozvoljene na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz tih razloga Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković