U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužioca M.K. iz B. – Z., čiji je punomoćnik D.B., advokat iz B., protiv tuženog GSP B. iz B., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1887/2014 od 08.04.2015. godine, u sednici održanoj 16.03.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1887/2014 od 08.04.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3564/12 od 25.11.2013. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio poništaj rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu broj 6900/14 od 29.08.2000. godine, kao i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi ga na poslove i radne zadatke koji odgovaraju stručnoj spremi i radnom iskustvu tužioca; stavom drugim izreke, odbijen je predlog tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1887/2014 od 08.04.2015. godine stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3564/12 od 25.11.2013. godine; stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova nastalih u drugostepenom postupku – sastav žalbe od 33.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), na čiju primenu upućuje član 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu vozača trolejbusa. Tužiocu je tuženi odobrio plaćeno odsustvo u periodu od 28.07.2009. godine, zaključno sa 03.08.2009. godine radi rekreativnog oporavka invalida rada u R. banji. Tužilac u ovom periodu nije boravio u banji, niti je dolazio na posao. U slučaju izostanka sa posla, tužilac je znao da mora da obavesti poslodavca i da izostanak opravda. Zbog neopravdanog izostanka sa posla 28.07., 29.07., 30.07., 31.07. i 03.08.2009. godine, tuženi je tužiocu rešenjem od 16.10.2009. godine otkazao ugovor o radu sa aneksima, zbog nepoštovanja radne discipline. Pre otkaza ugovora o radu tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz, na koje se tužilac izjasnio, a upozorenje je dostavljeno i sindikatu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužiocu zakonito prestao radni odnos.

Članom 179. tačka 3. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Kolektivni ugovor tuženog u članu 87. alineja 2. propisuje da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca i to ako neopravdano izostane sa rada dva ili više radnih dana u toku kalendarskog meseca; a članom 31. stav 1. alineja 13, propisano je da zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju od 7 radnih dana u kalendarskoj godini u slučaju rekreativnog oporavka invalida rada.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužiocu je tuženi odobrio pet radnih dana plaćenog odsustva radi rekreativnog oporavka invalida rada na osnovu člana 31. stav 1. alineja 13. Kolektivnog ugovora tuženog. Tužilac je bio u obavezi da ove dane koristi u R. banji, što nije učinio. Kako je odsustvo sa rada tužiocu bilo namenski odobreno, tužilac je u slučaju nemogućnosti korišćenja ovih dana na način kako je to poslodavac odredio, bio u obavezi da se vrati na rad ili da svoj izostanak sa posla opravda. Međutim, tužilac nije došao na posao pet radnih dana, niti je izostanak sa posla opravdao. Ovakvim ponašanjem tužilac nije poštovao radnu disciplinu, a posledica nepoštovanja radne discipline je otkaz ugovora o radu, što je propisano članom 87. alineja 2. Kolektivnog ugovora tuženog, kao i članom 179. tačka 3. Zakona o radu.

Tuženi je postupak otkaza proveo u skladu sa odredbama članova 180. i 181. Zakona o radu, obzirom da je pre otkaza ugovora o radu zaposlenog pismenim putem upozorio na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se tužilac izjasnio, a takođe je upozorenje dostavljeno na mišljenje sindikatu. Kako je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, tuženi nema obavezu da tužioca vrati na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo. U reviziji tužilac ponavlja žalbene razloge koje je drugostepeni sud pravilno cenio, tako da Vrhovni kasacioni sud neće ponovo obrazlagati istaknute navode, obzirom da nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.