Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4065/23 od 19.01.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P1 66/21 od 20.09.2023. godine u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom i šestom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu sedmom izreke iste presude pa je tužilac obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 148.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). U stavu 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu stava 1. istog člana. Predmet pravne zaštite u ovoj pravnoj stvari je isplata tužiocu naknade na ime minulog rada, kada nije radio kod istog poslodavca, naknade za troškove za ishranu u toku rada za period od 31.01.2018. do 31.01.2021. godine, naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora za isti period i uplate doprinosa po tom osnovu. U konkretnom slučaju ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse jer pobijana presuda ne odstupa od sudske prakse – odluka ovog suda donetih u sličnoj činjeničnopravnoj situaciji o tome da radnik nema pravo na naknadu za minuli rad ukoliko je posao u ranijem periodu obavljao kod drugog poslodavca, a da poslodavac – ustanova u pogledu iste delatnosti nisu obuhvaćene istim planom mreže, odnosno osnovani od istog nivoa vlasti. U pogledu naknade za topli obrok i naknade troškova za ishranu za sporni period, o tome je ranije zauzet stav pred Vrhovnim sudom u predmetima sa istim i sličnim pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, s obzirom da je ta naknada obuhvaćena koeficijentom vezanim za obračun zarade. Nisu ispunjeni uslovi ni za novo tumačenje prava.

Kako nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 2. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje (član 403. stav 3. ZPP).

U konkretnoj pravnoj stvari predmet spora nije zasnivanje, postojanje niti prestanak radnog odnosa.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 23.02.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 454.299,00 dinara, pa kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to proizlazi da revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković