.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1410/2021
23.06.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovana Petković Branisavljević, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Vodovod i kanalizacije“ Pančevo, čiji je punomoćnik Saša Levnajić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 219/2021 od 29.01.2021. godine, u sednici održanoj 23.06.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 219/2021 od 29.01.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 712/19 od 27.11.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada za period od 22.11.2016. do 22.11.2019. godine isplati ukupan iznos od 69.622,15 dinara u opredeljenim mesečnim iznosima sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos počev od 01. u narednom mesecu za prethodni dospeli mesec do isplate, sve bliže označeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 53.024,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 219/2021 od 29.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju na osnovu člana 407. stav 1. tačka 3) u vezi sa članom 374. stav 1. zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba ZPP. Podneskom od 15. aprila 2021. godine tuženi je dostavio dopunu revizije precizirajući kao razlog za izjavljivanje revizije pogrešnu primenu materijalnog prava, s predlogom da Vrhovni kasacioni sud u smislu člana 404. ZPP odluči o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu iz radnog odnosa podneta je 22.11.2019. godine.
Kako se u ovom radnom sporu tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu a vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Kako je revizija tuženog odbačena, odbijen je njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Vrhovni kasacioni sud nije odlučivao o dopuni revizije tuženog dostavljenoj dana 15.04.2021. godine, koju je podneo u smislu člana 404. ZPP, jer je ova dopuna neblagovremeno podneta. Drugostepena presuda dostavljena je punomoćniku tuženog 15.03.2021. godine, pa je poslednji dan roka od 30 dana za podnošenje revizije istekao u utorak 14.04.2021. godine.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
