.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1414/2023
31.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Branke Dražić i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Danijel Vinčić, advokat iz ..., protiv tužene Predškolske ustanove „Včielka“ iz Bačkog Petrovca, čiji je punomoćnik Elena Turanjski, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3749/22 od 05.01.2023. godine, u sednici održanoj 31.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3749/22 od 05.01.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3749/22 od 05.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3749/22 od 05.01.2023. godine, odbijene su žalbe i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1404/21 od 13.06.2022. godine kojom je, stavom prvim izreke odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji za period od 01.02.2018. godine do 31.10.2020. godine isplati iznos od 193.181,06 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2021. godine pa do isplate i iznos od 27.234,86 dinara na ime zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga obračunate od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do 31.03.2021. godine i stavom drugim izreke obavezana tužilja da tuženoj naknadi parnične troškove u iznosu od 9.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP radi ujednačavanja sudske prakse i potrebe novog tumačenja prava.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu radi isplate neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora tako što je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Pobijana odluka je u skladu sa zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 05.07.2022. godine. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u skladu su i sa pravnim shvatanjem izraženim u odllukama Vrhovnog suda sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj parnici o postojanju prava tužilje na isplatu traženih naknada. Delom žalbenih razloga ukazuje se na eventulano učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz kojih razloga se posebna revizija ne može izjaviti, imajući u vidu da se o osnovanosti ovih navoda ocenjuje primenom procesnih zakona.
Shodno iznetom, Vrhovni sud smatra da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 06.04.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 193.181,06 dinara. Imajući u vidu da se u konkretnom radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud primenom člana 403. stav 3. ZPP utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
