U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Prelić, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća Sportski i poslovni centar „Vojvodina“ Novi Sad, čiji je punomoćnik Božidar Beronja, advokat iz ..., radi utvrđenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 917/16 od 11.04.2016. godine, u sednici održanoj 23.11.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 917/16 od 11.04.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 894/14 od 29.01.2016. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je utvrđeno da su tužilac i tuženi zasnovali radni odnos na neodređeno vreme dana 02.01.2014. godine. Poništen je otkaz ugovora o radu tužioca dat od strane tuženog dana 28.05.2014. godine. Obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad na poslove koji odgovaraju njegovoj vrsti i stepenu stručne spreme, u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa presude. Obavezan je tuženi da tužiocu isplati zaradu za period od 02.01.2014. do 28.05.2014. godine u ukupnom iznosu od 102.510,00 dinara, da tužiocu naknadi štetu zbog nezakonitog otkaza u vidu izgubljene zarade za period od 28.05.2014. do 31.12.2015. godine u ukupnom iznosu od 374.288,00 dinara, da za tužioca na iznose zarade za period od 02.01.2014. do 28.05.2014. godine, kao i na iznose izgubljene zarade u periodu od 28.05.2014. do 31.12.2015. godine uplati pripadajuće doprinose na ime obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja nadležnom Fondu PIO Filijala Novi Sad, kao i da mu u radnu knjižicu upiše radni staž za period od 02.01.2014. godine do vraćanja na rad. Odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je predložio da sud obaveže tuženog da ga vrati na radno mesto .... Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 151.987,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 917/16 od 11.04.2016. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 10.05.2016. godine, ukinuta je prvostepena presuda u delu kojim je poništen otkaz ugovora o radu tužiocu dat od strane tuženog 28.05.2014. godine i tužba u tom delu je odbačena, dok je žalba tuženog u odnosu na preostali usvajajući deo odbijena i prvostepena presuda u tom delu potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog sve do 31.12.2013. godine obavljao poslove ... preko studentske zadruge, a putem zaključivanja ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Poslednji ugovor po kome je bio radno angažovan je ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova od 10.09.2013. godine, za obavljanje poslova radnika u ..., koji je istekao 31.12.2013. godine. Nakon isteka ovog ugovora, tužilac je i dalje nastavio da dolazi na rad kod tuženog i da izvršava poslove spasioca za račun tuženog, po utvrđenom rasporedu rada i to od 02.01.2014. godine, s obzirom na to da je 01.01.2014. godine bio neradni dan. Tužilac je radio po rasporedu rada koji je istaknut na zidu kancelarije upravnika .... Prema radnim listama studenata vođenim od strane tuženog u periodu od 02.01.2014. do 28.05.2014. godine radio je ukupno 603 časa. Tužilac je i nakon 31.12.2013. godine nastavio je da radi za tuženog poslove ..., ali iako je imao volju za zaključenje ugovora o radu, do zaključenja ugovora nije došlo. Dana 15.05.2014. godine Inspekcija rada je donela rešenje kojim je naložila tuženom da u roku od 15 dana od dana konačnosti rešenja sa radno angažovanim tužiocem zaključi ugovor o radu ili drugi ugovor o radnom angažovanju u smislu Zakona o radu. Na to rešenje tuženi je izjavio žalbu. Tuženi nije tužiocu isplatio zaradu za period od 02.01.2014. do 28.05.2014. godine. Da je tužilac nastavio da radi kod tuženog nakon 28.05.2014. godine, za period od 29.05.2014. do 31.12.2015. godine ostvario bi zaradu u ukupnom iznosu od 374.288,00 dinara. Tuženi je početkom januara 2014. godine raspisao poziv za javnu nabavku usluga studentski i omladinskih zadruga, a nakon čega je potpisao ugovor o pružanju usluga sa studenstkom zadrugom VV dana 19.05.2014. godine, sa čijim članovima je zaključio ugovore radi obavljanja poslova .... U 2014. godini tužilac je bio član navedene zadruge, ali sa tuženim nije zaključio ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, niti bilo koji drugi ugovor o radu van radnog odnosa.

Na utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno.

Članom 32. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... ) propisano je da se ugovor o radu zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku (stav 1.) Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad (stav 2.).

U konkretnom slučaju, tužilac je počev od 02.01.2014. godine obavljao rad za tuženog bez zaključenog ugovora o radu, odnosno bez zaključenog bilo kakvog ugovora, sa čime je tuženi bio upoznat. Tužilac je bio angažovan na obavljanju poslova trajnog karaktera koji su aktima tuženog sistematizovani i čiji karakter ukazuje da se ne radi o privremenim i povremenim poslovima predviđenim članom 197. Zakona o radu, jer se obavljao duže od 120 radnih dana, pa su neosnovani navodi revizije tuženog da poslovi koje je tužilac obavljao predstavljaju rad van radnog odnosa koji ne može da preraste u radni odnos. Pravilno su sudovi primenili materijalno pravo i to odredbe čl. 16. stav 1, 104. stav 1. i 105. Zakona o radu kada su obavezali tuženog da tužiocu za obavljeni rad na poslovima ... za period od 02.01.2014. do 28.05.2014. godine isplati pripadajuću zaradu, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da za tužioca uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Neosnovani su navodi revizije tuženog kojim ističe da je tužba tužioca neblagovremena. Ovo stoga što su tužiocu prava povređena danom kada mu je faktički prestao rad (28.05.2014. godine), od kada se računa rok za podnošenje tužbe od 90 dana. Kako je tužbu sudu podneo 06.06.2014. godine, pravilan je zaključak sudova da je tužba blagovremena.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić