Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužilje Z.B. iz sela D., Opština L., čiji je punomoćnik M.C., advokat iz R., protiv tuženog DOO M.B. iz L., čiji je punomoćnik M.D., advokat iz K.M., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3879/14 od 02.04.2015. godine, u sednici održanoj 11.05.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija tužilje, UKIDAJU SE presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3879/14 od 02.04.2015. godine i Osnovnog suda u Raškoj P1 1445/11 od 19.06.2014. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3879/14 od 02.04.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Raškoj P1 1445/11 od 19.06.2014. godine. Tom presudom, stavom I izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi odluka tuženog o prestanku radnog odnosa od 20.08.2002. godine i tuženi obaveže da je vrati na radno mesto na koje je radila pre donošenja ove odluke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj na ime neisplaćene zarade za period od 30.07.2002. godine do 31.09.2002. godine, kao dana veštačenja isplati iznos od ukupno 1.592.808,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i to na pojedinačno označene mesečne iznose. Stavom III izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se tuženi obaveže da joj na ime bolovanja isplati iznos od 24.685,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno označene mesečne iznose. Stavom IV izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj isplati iznos od 501.498,00 dinara, na ime doprinosa za PIO za period od 21.08.2012. do 30.09.2013. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno označene mesečne iznose. Stavom V izreke, tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove postupka od 108.000,00 dinara u paricionom roku.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 399. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.125/04 i 111/09) koji se u ovom parničnom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana zbog pogrešno primenjenog materijalnog prava, usled čega je činjenično stanje ostalo pogrešno i nepotpuno utvrđeno.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u sprovedenom postupku, tužilja je bila u radnom odnosu kod preduzeća U. L., na radnom mestu trgovca. Ugovorom o franšizingu zaključenim između tog preduzeća i PP M. iz L. u aprilu mesecu 1998. godine, ovo privatno preduzeće je preuzelo nekoliko njegovih lokala, preuzevši sve radnike koji su radili u tim lokalima, pa i tužilju. Tužilja je kod PP M. radila na radnom mestu poslovođe prodavnice u L., u kojoj je iskazan manjak od 129.935,00 dinara, po popisu iz jula meseca 2002. godine. Zbog tog manjka, PP M. kao poslodavac nije pokretao disciplinski postupak, niti bilo koji drugi postupak protiv tužilje. Ona se u periodu od 16.06.2001. do 30.09.2002. godine, nalazila na bolovanju i za taj period privremene sprečenosti za rad poslodavac PP M. je tužilji isplatio naknadu zarade. Pobijanom odlukom PP M. iz L. od 20.08.2002. godine, tužilji je prestao radni odnos počev od tog dana „zbog teže povrede radnog odnosa“ jer je svojim nesavesnim i nemarnim radom napravila manjak od 129.935,00 dinara. Pre donošenja ove odluke, poslodavac tužilji nije dostavio nikakvo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, niti joj je ta odluka bila uručena na zakonom propisan način, već joj je ostavljena kod radnika u susednoj radnji. Takođe je utvrđeno da PP M. iz L. više ne postoji, odnosno da je brisano iz APR-a a da tuženo DOO M.B. iz L., upisano u registar privrednih subjekata po rešenju APR-a od 10.11.2006. godine nije pravni sledbenik PP M. iz L.. Iz argumentacije nižestepenih sudova proizlazi da su taj zaključak izveli iz razloga što navedena dva privredna subjekta imaju različite matične brojeve i različit poreski identifikacioni broj, a da tužilja na kojoj je teret dokazivanja te činjenice u smislu člana 223. ZPP, nije dokazala da je tuženo preduzeće preuzelo bilo kakvu imovinu od PP M..

Polazeći od zaključka da tuženi DOO M.B. kao novoosnovano privredno društvo upisano u registar privrednih subjekata nije pravni sledbenik PP M. kod kojeg je tužilja bila u radnom odnosu i koji je doneo pobijano rešenje o prestanku radnog odnosa, nižestepeni sudovi su zbog nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženog, odbili (u celosti) tužbeni zahtev tužilje u ovom radnom sporu.

Međutim, zaključak nižestepenih sudova o nedostatku pasivne legitimacije tuženog DOO M.B. se za sada ne može prihvatiti, zato što su sudovi propustili da proverom u registru kod APR-a utvrde iz kog je razloga brisano PP M. iz L. (tadašnji poslodavac tužilje), odnosno na koji način je prestalo da postoji ovo privatno preduzeće. Naime, postoji više načina prestanka pravnog lica, između ostalog likvidacijom, stečajem, administrativnim putem i promenom pravne forme, koja ne utiče na pravni subjektivitet tog pravnog lica. Promenom pravne forme privatnog preduzeća usaglašavanjem iste sa odredbama Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, broj 36/11, 99/11, 83/14 i 5/15) ova promena u smislu člana 478. ovog zakona, ne bi uticala na pravni subjektivitet tog privatnog preduzeća koji bi bio preveden u privredno društvo koje je promenilo formu i naziv. Moguće je i brisanje privatnog preduzeća administrativnim putem u kom slučaju nema pravnog sledbeništva.

Zato će prvostepeni sud iz izloženih razloga, u ponovnom postupku zatražiti izveštaj od APR-a, o tome kako je i na koji način prestalo da postoji PP M. iz L. i da li postoji pravni sledbenik tog pravnog lica. Kada pouzdano utvrdi ovu relevantnu činjenicu, ponovo će odlučiti o osnovanosti tužbenog zahteva.

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od ishoda odluke o glavnoj stvari, to je i ona ukinuta.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci odluke, na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Predrag Trifunović,s.r.