Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu, u granicama revizijskih navoda u skladu sa odredbom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom tužilje ne ukazuje se na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenim činjenicama, tužilja je bila zaposlena kod tuženog po osnovu ugovora o radu od 22.02.2019. godine. Ugovor je zaključen na određeno vreme u trajanju od 12 meseci, sa ugovorenim probnim radom u trajanju od šest meseci. Aneksom ugovora od 25.04.2019. godine izmenjen je samo član 1. ugovora o radu, tako što je radni odnos tužilje prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, a u ostalom delu ugovor o radu je ostao nepromenjen i sve njegove odredbe na pravnoj snazi. Tužilji je rešenjem o otkazu ugovora o radu od 09.08.2018. godine otkazan ugovor o radu, zaključno sa 16.08.2019. godine. U obrazloženju je navedeno da tužilja za vreme probnog rada nije pokazala odgovarajuće radne i stručne sposobnosti. U izveštaju o radu, sačinjenom od strane neposredno nadređenog tužilji, utvrđeno je da tužilja nije posvetila dovoljno pažnje radu za označeno radno mesto i da nije pokazala potrebne radne i stručne sposobnosti, te da ni nakon svih sugestija i saveta nije poboljšala rad ni u kvantitavinom ni u kvalitativnom smislu. U toku postupka je utvrđeno da tužilja nije iskoristila dva dana godišnjeg odmora. Iznos koji tužilji pripada po tom osnovu, tuženi je isplatio u toku trajanja ovog parničnog postupka.

Odlučujući o tužbenom zahtevu tužilje da se predmetno rešenje o otkazu ugovora o radu poništi kao nezakonito i tužilja vrati na rad, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev našavši da je tužilji zakonito otkazan ugovor o radu. Prvostepeni sud nalazi da u slučaju otkazivanja ugovora o radu pre isteka probnog perioda, poslodavac nije dužan da da obrazloženje razloga za otkazivanje probnog rada, niti da ispoštuje proceduru davanja otkaza u skladu sa odredbom člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu. Odbijen je i zahtev tužilje za naknadu štete po osnovu dva neiskorišćena dana godišnjeg odmora, uz obrazloženje da je ovo potraživanje isplaćeno tužilji pa je isto prestalo da postoji.

Drugostepeni sud potvrđuje prvostepenu presudu kao pravilnu. Obrazlaže da je tuženi u pobijanom rešenju o otkazu ugovora o radu naveo jasne razloge zbog kojih nalazi da tužilja na probnom radu nije zadovoljila zahteve posla i da su njene radne sposobnosti bile predmet ocene od strane neposrednog rukovodioca, pa je otkaz ugovora o radu učinjen u svemu na zakonit način. Drugostepeni sud nalazi da nije postojala obaveza poslodavca da postupi na način predviđen odredbom člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, prilikom otkazivanja ugovora o radu sa probnim periodom. Kako je tužilji isplaćen iznos od 3.603,86 dinara po osnovu dva neiskorišćena dana godišnjeg odmora, drugostepeni sud smatra da je pravilno odbijen tužbeni zahtev tužilje i u tom delu.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je nižestepenim odlukama odbijen tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

U konkretnom slučaju sa tužiljom je ugovoren probni rad. Probni rad se može ugovoriti i kod radnog odnosa na određeno i na neodređeno vreme. Aneksom ugovora o radu od 25.04.2019. godine promenjen je samo čl. 1 ugovora o radu na taj način što je tužilja primljena u radni odnos na neodređeno vreme, a odredba o ugovorenom probnom radu u trajanju od šest meseci je ostala na snazi. Poslodavac, u skladu sa izričitom odredbom člana 36. stav 2. Zakona o radu, može da otkaže ugovor o radu pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad. Poslodavac je u tom slučaju, u skladu sa stavom 3. iste odredbe, dužan da obrazloži rešenje o otkazu i navede razloge zbog kojih se zaposlenom otkazuje ugovor o radu. Tuženi je u konkretnom slučaju tako i učinio. U rešenju o otkazu navedeno je da tužilja nije zadovoljila zahteve posla, kao i razlozi za takav zaključak.

U reviziji tužilje osporava se pravilna primena materijalnog prava u pobijanoj drugostepenoj presudi. Ističe se da nije praćen rad tužilje za sve vreme trajanja probnog rada, niti su njene radne sposobnosti proverene od strane komisije i nije joj ostavljen rok za popravku. U pogledu naknade štete po osnovu dva neiskorišćena dana godišnjeg odmora, tužilja ističe da je tuženi izvršio isplatu u toku trajanja postupka, što sudovi nisu imali u vidu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani izneti revizijski navodi tužilje. Suprotno navodu revizije, radne sposobnosti tužilje u toku trajanja probnog rada bile su predmet ocene od strane njenog neposrednog rukovodioca. Utvrđeno je da tužilja nije posvećivala dovoljno pažnje radu i da nije pokazala radne i stručne sposobnosti koje se zahtevaju za to radno mesto. Ne postoji propisana obaveza da se rad zaposlenog prati za sve vreme trajanja probnog rada. Takođe, kada se otkaz daje u toku trajanja probnog rada, ne postoji obaveza poslodavca da zaposlenom ostavi rok za poboljšanje rada u skladu sa odredbom člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu. Navedeno iz razloga što je otkazivanje ugovora o radu pre isteka perioda probnog rada poseban slučaj prestanka radnog odnosa, izričito regulisan odredbom člana 36. Zakona o radu. U slučaju ugovorenog probnog rada, i poslodavac i zaposleni mogu otkazati ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana (čl. 36 st. 3). Ukoliko otkaz učini poslodavac, dužan je da u rešenju o otkazu obrazloži razloge iz kojih proizlazi osnov za otkazivanje ugovora o radu. Kako je u konkretnom slučaju tuženi poslodavac i postupio na opisani način, sledi da je tužilji ugovor o radu otkazan na zakonit način.

Bez uticaja na pravilnost odluke je revizijski navod tužilje da joj je naknada za dva neiskorišćena dana godišnjeg odmora isplaćena nakon podnošenja tužbe, odnosno u toku trajanja postupka. Poslodavac je u skladu sa odredbom člana 186. Zakona o radu dužan da zaposlenom, najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa. Kako je nesporna činjenica da je tuženi poslodavac isplatio tužilji iznos koji joj sleduje po osnovu dva neiskorišćena dana godišnjeg odmora, u zakonom predviđenom roku, to je takvo potraživanje tužilje prestalo da postoji, u skladu sa odredbom člana 295. stav 1. ZOO.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud odbio je reviziju tužilje kao neosnovanu, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić