U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nevenka Savić advokat iz ..., protiv tužene BB u ..., čiji je punomoćnik Zoran Janićijević advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3178/17 od 07.02.2018. godine, u sednici veća održanoj 19.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3178/17 od 07.02.2018. godine, odluke sadržane u prvom stavu izreke.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 327/16 od 21.06.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tužene broj .../... od 14.11.2016. godine o prestanku radnog odnosa zasnovanog Ugovorom o radu broj ... od 14.09.2016. godine za obavljanje poslova nastavnika … predmeta, i da se smatra da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tužene počev od 14.11.2016. godine i da se obaveže tužena da ga vrati na rad i obezbedi mu ostvarivanje prava iz radnog odnosa, a stavom drugim izreke je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 36.000,00 dinara.

Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž1 3178/17 od 07.02.2018. godine, stavom prvim izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke, a stavom drugim izreke je ukinuo rešenje o parničnim troškovima sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude i predmet je u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijene presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka na koju se revizijom ukazuje iz člana 374. stav 1. ZPP.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilac po osnovu Ugovora o radu broj ... od 14.09.2016. godine zasnovao radni odnos na određeno vreme kod tužene bez konkursa, radi zamene odsutne zaposlene do 60 dana, za poslove nastavnika … predmeta, gde je radio sve do 21.12.2016. godine. Radni odnos tužioca je prestao na osnovu rešenja direktora tužene od 14.11.2016. godine, zbog isteka roka na koji je zasnovan. Dana 20.10.2016. godine tužena je raspisala oglas za popunu većeg broja radnih mesta, između ostalog i radnog mesta nastavnika … predmeta, radi zamene odsutne radnice. Na taj konkurs, za radno mesto nastavnika … predmeta prijavio se tužilac i još jedan kandidat. Kako tužilac nije ispunjavao uslove konkursa, direktor tužene je, na osnovu odluke od 15.11.2016. godine u radni odnos primio drugog kandidata. Školski odbor tužene je, odlučujući o prigovoru tužioca, poništio odluku direktora i vratio na ponovni postupak izbor kandidata po raspisanom konkursu. Međutim, kako je odsutna radnica 21.12.2016. godine zaključila bolovanje i počela sa radom, tužena je zaključkom od 21.12.2016. godine obustavila postupak za prijem u radni odnos nastavnika … predmeta. Kako je u međuvremenu 14.11.2016. godine istekao rok od 60 dana po zaključenom ugovoru o radu od 14.09.2016. godine, tužena je sačinila novi ugovor o radu 14.11.2016. godine radi daljeg angažovanja tužioca do konačnosti odluke o izboru kandidata o raspisanom konkursu, ali taj ugovor tužilac nije potpisao. Rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu istaknuto je na oglasnu tablu tužene 01.12.2016. godine, a sa njegovim sadržajem se tužilac upoznao 02.12.2016. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su kao neosnovan odbili tužbeni zahtev tužioca iz razloga koje kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Prema odredbi člana 132. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 72/09, sa izmenama) ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice i to radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana, do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, do izbora kandidata kada se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od kandidata ne ispunjava uslove do završetka školske godine ili radi izvođenja verske nastave. Stavom 9. istog člana porpisano je da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Tužilac je saglasno citiranoj zakonskoj odredbi kod tužene zasnovao radni odnos na određeno vreme zaključenjem ugovora o radu bez konkursa radi zamene odsutne zaposlene do 60 dana, po kom ugovoru mu je radni odnos istekao 14.11.2016. godine, kada mu je novim ugovorom ponuđeno dalje angažovanje, ali isti on nije potpisao. Suprotno navodima revizije, navedeni ponuđeni ugovor, zajedno sa rešenjem o prestanku radnog odnosa, istaknuti su na oglasnu tablu tužene 01.12.2016. godine.

Nisu osnovani revizijski navodi da je radni odnos tužioca prerastao iz radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme po Zakonu o radu, s obzirom da je tužilac i po isteku roka na koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme kod tužene nastavio da radi sve do povratka odsutne radnice 21.12.2016. godine, kada je tužena donela zaključak o obustavi postupka za prijem u radni odnos nastavnika … predmeta. Ovo s toga što zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa u ustanovama predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja reguliše poseban zakon – Zakon o osnovama sistema i obrazovanja i vaspitanja, a ne Zakon o radu. Zbog toga se i na konkretan slučaj primenjuje Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kao lex specialis koji u članu 132. stav 9. propisuje da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme. Navedena zakonska odredba svojom formulacijom i pravnim dejstvom sprečava primenu opšte odredbe člana 37. stav 4. Zakona o radu, pa je pravilno zaključivanje nižestepenih sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva da se smatra da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tužene, kao i zahtev za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa tužiocu istekom roka na koji je zasnovan. Iz iznetih razloga je neosnovan i zahtev za vraćanje tužioca na rad.

Kako ne postoje razlozi zbog kojih je revzija izjavljena, niti razlozi na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, primenom člana 414. stav 1. ZPP je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Tužilac nije uspeo u postupku po reviziji i zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka, pa je primenom članova 153. stav 1. i 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić