Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Jelene Borovac, Branka Stanića i dr Dragiše B. Slijepčevića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Čkonjević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Aleksandar Lazić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4101/18 od 05.12.2018. godine, u sednici veća održanoj 03.07.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4101/18 od 05.12.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4101/18 od 05.12.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Obrenovcu P1 53/17 od 15.06.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji isplati na ime troškova prevoza za period od 01.11.2010. godine do 25.10.2013. godine, iznos od 121.732,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom na pojedinačne mesečne iznose, kao u sadržaju navedenog stava. Drugim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 46.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4101/18 od 05.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 2. ZPP, jer je odluka u skladu sa stavom izraženim u odluci Ustavnog suda IUo 154/2011 od 03.07.2014. godine.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu radi isplate troškova prevoza, podneta je sudu dana 25.10.2013. godine. Vrednost predmeta spora je 121.732,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na potraživanje u novcu, a u kome vrednost predmeta spora u pobijenom delu u iznosu od 121.732,00 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić