U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u radnom sporu tužioca S.V. iz D., čiji je punomoćnik M.J., advokat iz N., protiv tuženog JKP K.u. A., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 449/15 od 08.04.2015. godine, u sednici veća održanoj 21.01.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca S.V. iz D., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 449/15 od 08.04.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P1 286/14 (2013) od 04.02.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi kao nezakonito rešenje direktora tuženog broj 421 od 21.03.2013. godine kojim mu je otkazan ugovor o radu broj 13/M od 13.05.2010. godine, zbog povrede radne dužnosti iz člana 137. stav 1. tačka 6. Kolektivnog ugovora, te da se obaveže tuženi da ga vrati na posao i prizna mu sva prava iz radnog odnosa, a stavom drugim izreke je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž1 449/15 od 08.04.2015. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu drugostepenu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu, zaposlenom kod tuženog, raspoređenom na radno mesto radnika na iznošenju smeća, osporenim rešenjem je otkazan ugovor o radu zbog narušavanja radne discipline iz člana 137. stav 1. tačka 6. Kolektivnog ugovora tuženog i člana 7. Odluke o slučajevima i načinu provere zaposlenih pod uticajem alkohola i drugih sredstava zavisnosti. Stavljeno mu je na teret da je 28.02.2013. godine odbio da se podvrgne kontroli vršenoj u vremenu od 13,00 do 13,30 člasova od strane komisije tuženog, čime je narušio radnu disciplinu propisanu aktima poslodavca, a njegovo ponašanje je takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Utvrđeno je da je tužilac zbog ovakvog ponašanja već privremeno udaljavan sa rada u toku te godine, u trajanju od jednog do tri dana zbog povrede radne obaveze predviđene članom 137. tačka 6. Kolektivnog ugovora tuženog (dolazak na rad u alkoholisanom stanju ili je upotrebljavao alkohol u radno vreme). Pismenim upozorenjem broj 373 od 12.03.2013. godine tužilac je upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu uz ostavljanje roka za izjašnjenje. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su kao neosnovan odbili tužbeni zahtev. Odredbom člana 179. tačka 3. Zakona o radu je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Prema članu 137. tačka 6. Kolektivnog ugovora tuženog smatraće se da zaposleni ne poštuje radnu disciplinu ako dolazi na rad u alkoholisanom stanju ili upotrebljava alkohol u radno vreme, a ovakvo ponašanje se ponavlja najmanje tri puta u toku godine.

Tuženi je odlukom broj 155 od 06.02.2008. godine propisao slučajeve i način provere zaposlenih pod uticajem alkohola i drugih sredstava zavisnosti, pa je članom 7. propisano da zaposleni koji odbije proveru alkoholisanosti ili drugih sredstava zavisnosti, putem alko-testa ili labaratorijske analize krvi, smatraće se da je pod dejstvom alkohola. Istom odlukom je propisano (u članu 9.) da zaposleni čini povredu radne dužnosti u preduzeću kada odbije da se podvrgne testu na alkohol, drugih sredstava zavisnosti ili analizi krvi.

Iz činjeničnog utvrđenja proizilazi da je tužilac odbio da se podvrgne alko-kontroli određenog dana od strane komisije tuženog. Kako se u konkretnom slučaju radi o ponašanju tužioca nepoštovanjem radne discipline propisane aktom poslodavca u smislu člana 179. tačka 3. Zakona o radu, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je osporena odluka tuženog zakonita, a tužbeni zahtev za njen poništaj neosnovan, pri čemu je tuženi u postupku davanja otkaza poštovao zakonsku proceduru iz člana 180. do 185. Zakona o radu.

Navodima revizije se u suštini osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, pa ih revizijski sud nije posebno ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP revizijom ne može pobijati.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu stava 2. istog člana, s obzirom da se u reviziji ponavljanju žalbeni razlozi koje je drugostepeni sud pravilno ocenio, a obrazlaganjem revizijske odluke ne bi se postiglo novo tumačenje prava, niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.