.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 143/2019
13.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Oliver Lukaja, advokat iz ..., protiv tuženog Klinički centar Srbije iz ..., radi utvrđenja o zasnivanju radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1 808/2017 od 06.09.2018. godine, u sednici veća održanoj 13.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
USVAJA SE revizija tužilje, UKIDA SE rešenje Apelacionog suda u Beogradu Gž1 808/2017 od 06.09.2018. godine i predmet VRAĆA tom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog Osnovnog suda u Beogradu P1 3106/13 od 09.11.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje AA, pa je utvrđeno da je tužilja 18.05.2013. godine po sili zakona zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog Kliničkog centra Srbije sa sedištem u ..., što je tuženi dužan da trpi i prizna i da tužilju vrati na rad, u roku od 8 dana od pravnosnažnosti presude. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilju rasporedi na radno mesto spremač u određenoj radnoj jedinici koje je obavljala ili na slično radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, kao nedozvoljena. Stavom trećim izreke, utvrđeno je povlačenje tužbe u delu o naknadi štete i uplati doprinosa. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 78.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, sve u roku od 15 dana od dana prijema presude, pod pretnjom izvršenja.
Apelacionog suda u Beogradu je rešenjem Gž1 808/2017 od 06.09.2018. godine odlučio o žalbi tuženog, tako što ukinuo prvostepenu presudu u stavu prvom izreke i tužbu u tom delu odbacio, a preinačio u stavu četvrtom izreke i odbio kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova.
Tužilja je blagovremeno izjavila reviziju protiv rešenja drugostepenog suda zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. U reviziji je navedeno da je pobijano rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. i stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku i da je zasnovano na neprihvatljivom stavu da je tužba podneta po proteku roka propisanog odredbom člana 195. stav 2. Zakona o radu, što je činjenično i pravno obrazloženo.
Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.
Tužilja je 01.08.2013. godine sudu podnela tužbu radi utvrđenja da je kod tuženog zasnovala radni odnos na neodređeno vreme. Tužbu je zasnovala na navodima o nastupelim uslovima za preobražaj radnog odnosa, prema dužini vremena rada na određeno vreme, uprkos čemu tuženi sa njom nije zaključio ugovor o radu na neodređeno vreme.
Utvrđene su činjenice da je tužilja radila kod tuženog po više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme. Ugovorom o radu od 04.06.2012. godine ugovoreno je trajanje radnog odnosa od 18.06.2012. godine do 18.05.2013. godine. Za vreme trajanja tog ugovora, tuženi je 26.04.2013. godine doneo i 30.04.2013. godine tužilji dostavio rešenje da tužilji prestaje radni odnos 18.05.2013. godine, zbog isteka vremena na koji je zasnovan.
Prvostepeni sud je po tužbi sproveo postupak, na osnovu izvedenih dokaza utvrdio sled činjenica o zaključenim ugovorima o tužiljinom radu kod tuženog, periodima rada i trajanju rada u kontinuitetu, pa je našao da je osnovan tužbeni zahtev upravljen na utvrđenje o nastupelom preobražaju radnog odnosa i donetom presudom je usvojio postavljeni tužbeni zahtev u tom delu.
Drugostepeni sud je smatrao da je prvostepena presuda u navedenom delu zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 3. ZPP, jer je tužba podignuta po isteku roka propisanog odredbom člana 195. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05, 54/09), pa je primenom člana 391. stav 2. ZPP ukinuo prvostepenu presudu i tužbu odbacio u navedenom delu. Pri tom, drugostepeni sud obrazlaže da formalna pravnosnažnost rešenja o prestanku radnog odnosa istekom roka za koji je ugovor zaključen, ne isključuje primenu imperativnih odredaba člana 37. stav 1., 2. i 4. Zakona o radu, u situaciji kada radni odnos na određeno vreme traje duže od 12 meseci, protivno uslovima iz navedenih zakonskih odredaba. Međutim, imajući u vidu imperativno procesno pravilo o sudskoj zaštiti iz člana 195. stav 1. i 2. navedenog zakona, zaključuje da je rok od 90 dana počeo teći od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu, jer je tada vidljiva povreda prava zaposlenog. Shodno tome, drugostepeni sud smatra da je tužba podignuta posle isteka roka od propisanog zakonom, računajući od dana 30.04.2013. godine kada je tužilja primila rešenje o prestanku radnog odnosa.
Osnovano se u reviziji ističe da je tužilja pokrenula postupak radi utvrđenja prava po osnovu rada, prava za koje tvrdi da joj je povređeno, ali ne danom dostavljanja rešenja o prestanku radnog odnosa na određeno vreme koje je deklarativnog karaktera, već protekom poslednjeg dana rada kod poslodavca, odnosno 18.05.2013. godine kada je prestala da radi kod tuženog, a tuženi joj nije ponudio da nastavi da radi, niti da zaključe ugovor o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme. Računajući od tada nije protekao rok od 90 dana za traženje pravne zaštite, do podnošenja tužbe 01.08.2013. godine.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da je revizija osnovano ukazala da je drugostepeni sud pogrešno zaključio da je tužba podignuta posle roka propisanog zakonom. Odbačajem tužbe kao da je neblagovremeno podneta, učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u postupku pred drugostenim sudom, koja predstavlja dozvoljeni razlog revizijskog pobijanja u smislu člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP.
Rok propisan članom 195. stav 2. Zakona o radu je prekluzivni rok materijalnog prava. Reč je o roku za pokretanje postupka za zaštitu prava. Postupak se pokreće tužbom čiji podnosilac smatra da mu je pravo povređeno. Pravo može biti povređeno odlukom ili na drugi način, faktičkom radnjom ili nečinjenjem. Ako je pravo povređeno odlukom, rok za podizanje tužbe se računa od dana dostavljanja odluke zaposlenom. Ako izvor povrede nije u odluci, za početak roka merodavan je dan saznanja za povredu prava.
Tužbom nije tražen poništaj rešenje o prestanku radnog odnosa na određeno vreme, donetog 26.04.2013. godine. Izvor povrede prava tužilja ne vezuje za tu odluku poslodavca, kojom se deklariše da joj sa danom 30.04.2013. godine prestaje radni odnos na određeno vreme. Izvor povrede prava tužilja vezuje za saznanje da joj poslodavac od 30.04.2013. godine nije omogućio dalji rad, zaključenjem ugovora o radu na neodređeno vreme, osnovom ukupne dužine njenog rada u kontinuitetu na istim poslovima, odnosno propuštanjem da sa njom takav ugovor zaključi, po zahtevu koji je uputila a na koji odgovor nije dobila.
Dan saznanja za povredu prava mora se vezivati za punu izvesnost o postojanju povrede. Kad je reč o povredi koja se ogleda u nečinjenju, puna izvesnost se ne uspostavlja sve do nastupanja definitivnih pokazatelja da se čini povreda prava. Definitivnim pokazateljima se ne može smatrati rešenje koje je poslodavac unapred doneo, u toku trajanja tužiljinog rada na određeno vreme, deklarišući da joj radni odnos prestaje istekom vremena za koje je zasnovan zaključenim ugovorom o radu na određeno vreme. Takvim rešenjem se ne isključuje mogućnost dalje primene instituta preobražaja radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme, gledano u odnosu na ukupnu dužinu trajanja rada na određeno vreme u kontinuitetu kod istog poslodavca, na istim poslovima, računajući i period nakon prijema rešenja kojim se deklariše datum prestanka radnog odnosa na određeno vreme. To vreme ne može ostati van domašaja propisanog ograničenja u članu 37. stav 2. Zakona o radu, preko kojeg duže trajanje rada dovodi do uspostavljanja radnog odnosa na neodređeno vreme. Stoga, rok za podizanje tužbe radi utvrđenja preobražaja radnog odnosa ne počinje teći do isteka ugovorenog perioda rada zaposlenog po zaključenom ugovoru o radu na neodređeno vreme.
Iz iznetih razloga, odluka drugostepenog suda je morala biti ukinuta i predmet vraćen tom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tuženog na prvostepenu presudu.
Na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
