Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na odredbe procesnog zakona koje drugostepeni sud nije primenio ili je nepravilno primenio, zbog čega nisu osnovani navodi tužioca o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374.s tav 1. ZPP učinjenoj u drugostepenom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je civilno lice na službi u Vojsci Srbije - VP ... . U periodu od 05.09.2013. godine do 31.12.2014. godine, na osnovu izdatog naređenja, više puta je upućivan na rad van mesta svog službovanja radi obavljanja određenih poslova. Za to vreme bio mu je obezbeđen smeštaj i ishrana, i isplaćena polovina dnevnice. Obavljajući poslove u drugim mestima tužilac je ostvario određeni broj sati prekovremenog rada. Po tom osnovu se više puta, usmeno i pismeno, obraćao sa zahtevom da mu se omogući korišćenje slobodnih dana, a po odbijanju tih zahteva podnosio je zahteve za isplatu novčane naknade za prekovremeni rad. Visina ove naknade utvrđena je veštačenjem, kao i visina obračunate zatezne kamate do dana veštačenja.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 98. Zakona o Vojsci Srbije i člana 34. Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, usvojio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da je tužilac dokazao da je radio duže od punog radnog vremena i da mu za to pripada pravo na uvećanu zaradu po tom osnovu.

Drugostepeni sud je smatrao da je nižestepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo i zato preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, u ovom sporu mora se primeniti i Pravilnik o naknadi putnih i drugih troškova i drugih primanja u Vojsci Srbije („Službeni vojni list“, broj 18/2013) koji je ministar odbrane doneo na osnovu člana 95. stav 3. Zakona o Vojsci Srbije. S`obzirom da je navedenim

Pravilnikom (član 48. stav 3) predviđeno da profesionalnom vojnom licu i civilnom licu za vreme ostvarivanja naknade iz člana 12. (besplatni smeštaj i ishrana, kao i dnevna naknada troškova u iznosu od 50% dnevnice) ne pripada uvećanje plate za časove noćnog rada, rada u dane praznika koji su zakonom određeni kao neradni dani i rada dužeg od punog radnog vremena, drugostepeni sud je zaključio da tužilac neosnovano potražuje naknadu za prekovremeni rad.

Izjavljenom revizijom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava.

Naime, pravilan je zaključak drugostepenog suda da se u ovom slučaju ima primeniti podzakonski akt - Pravilnik o naknadi putnih i drugih troškova i drugih primanja u Vojsci Srbije koji je, na osnovu člana 95. stav 3. Zakona o Vojsci Srbije, doneo ministar odbrane. Tužiocu je za rad van mesta njegovog službovanja priznato pravo na besplatan smeštaj i ishranu, kao i dnevna naknada troškova u visini od 50% od dnevnice, zbog čega mu saglasno članu 48. stav 3. navedenog Pravilnika ne pripada pravo na uvećanje plate za rad duži od punog radnog vremena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić