.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1436/2015
20.04.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca J.K.1 iz B., čiji je punomoćnik J.K.2, advokat iz N.B., protiv tužene K.b. AD iz B., koju zastupa R.A., advokat iz B., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3328/14 od 11.03.2015. godine, u sednici održanoj 20.04.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3328/14 od 11.03.2015. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3328/14 od 11.03.2015. godine,stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4657/12 od 16.04.2014. godine, kojom je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog br. 23421 od 23.10.2012. godine, a tuženi obavezan da tužioca vrati na rad i naknadi mu troškove postupka od 49.500,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je preko punomoćnika dao odgovor na reviziju i zahtevao naknadu troškova revizijskog postupka.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), pa je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio zaposlen kod tuženog na poslovima referenta u grupi vlasničkih računa klijenata banke – Služba računa hartija od vrednosti – Odeljenje Kastodi poslova – Kastodi banka – Sektor HOV i finansijskih tržišta. Utvrđujući odlukom Upravnog odbora od 23.10.2012. godine da će usled organizacionih promena, doći do prestanka potrebe za radom samo 8 zaposlenih, tužena banka nije bila u obavezi da donosi program rešavanja viška zaposlenih. Istom odlukom je konstatovano da za ovih 8 zaposlenih, među kojima je i tužilac, ne postoji mogućnost raspoređivanja, ni zapošljavanja na drugi način. Poslovi na kojima je tužilac bio raspoređen brisani su Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 22.10.2012. godine, koji je stupio na pravnu snagu 01.11.2012. godine. Pre stupanja na snagu navedenog Pravilnika, tuženi je rešenjem od 23.10.2012. godine tužiocu otkazao ugovor o radu, na osnovu člana 179.tačka 9. Zakona o radu, uz konstataciju da mu radni odnos prestaje zaključno sa 31.10.2012. godine, uz pravo na isplatu otpremnine.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev usvojili, poništili pobijano rešenje i tuženog obavezali da tužioca vrati na rad.
Prema članu 179. tačka 9.ZOR-a, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Naime, zakonitost rešenja ocenjuje se prema aktima važećim na dan njegovog donošenja. Kako je u vreme donošenja pobijanog rešenja 23.10.2012. godine, na snazi bio pravilnik kojim su poslovi koje je tužilac obavljao bili sistematizovani, a Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji poslova br. 23293 od 22.10.2012. godine, kojim su ti poslovi brisani, još nije stupio na pravnu snagu, to nije bilo mesta primeni otkaznog razloga propisanog čl.179. tačka 9. ZOR-a, što pobijano otkazno rešenje čini nezakonitim, kako to pravilno nalaze nižestepeni sudovi. Stoga se revizijom neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu člana 414. stav 2. ZPP, jer se revizijom ponavljaju žalbeni razlozi koje je drugostepeni sud pravilno ocenio, a obrazlaganjem revizijske odluke ne bi se postiglo novo tumačenje prava, niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.
Zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen na osnovu čl.154.stav 1.ZPP, jer se ne radi o troškovima potrebnim za vođenje parnice, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović,s.r.
