U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Sreten Milovanović, advokat iz ..., protiv tužene Medicinske škole „BB“ iz ..., koga zastupa Slavoljub Veljković, advokat iz ..., radi utvrđenja radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 366/16 od 10.02.2016. godine, u sednici održanoj 08.12.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 366/16 od 19.02.2016. godine, kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1933/13 od 30.11.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tužene, na poslovima …, sa 70% norme časova počev od 01.09.2012. godine, kada je zaključen poslednji ugovor o radu. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj, na ime troškova parničnog postupka, isplati iznos od 173.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 366/16 od 19.02.2016. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjene bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede postupka pred drugostepenim sudom iz člana 407. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, na koju se revizijom ukazuje, budući da su sudovi odlučivali u granicama zahteva koji su postavljeni u ovom postupku, po tužbi za utvrđenje postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je obavljala rad kod tužene, na radnom mestu … sa nepunim radnim vremenom od 70% časova po ugovoru o radu 02.02.2009. godine i 21.10.2010. godine koji su zaključeni bez konkursa i do povratka odsutnog radnika. Tužilja je kod tužene zasnovala radni odnos na određeno vreme do konačne odluke po konkursu, ugovorom o radu zaključenim 11.02.2011. godine. Poslednji ugovor o radu na određeno vreme zaključen je 04.09.2012. godine, za rad počev od 01.09.2012. godine pa do konačnosti odluke o izboru kandidata po raspisanom konkursu. Odluka po raspisanom konkursu doneta je 25.03.2013. godine i tom odlukom izabran je kandidat VV, a ne tužilja koja je bila učesnik konkursa.

Pravilno je stanovište nižestepenih sudova da o tužbenom zahtevu u ovoj pravnoj stvari treba odlučiti primenom Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (''Službeni glasnik RS'' br. 72/09...35/15). Primena ovog Zakona je primarna, dok je primena Zakona o radu kao opšteg propisa supsidijarna (član 2. stav 2.), u odnosu na ona pitanja koja nisu regulisana odredbama posebnog zakona.

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja ustanova i da se na osnivanje i rad ustanove primenjuju propisi o javnim službama (član 7. stav 1. i 2.), da u ustanovi obrazovno-vaspitni rad obavljaju nastavnik, vaspitač i stručni saradnik, kojima mogu da pomažu i druga lica u skladu sa ovim Zakonom, te da su i drugi zaposleni u ustanovi dužni da svojim radom i ukupnim ponašanjem poštuju opšte principe obrazovanja i vaspitanja i doprinose ostvarivanju ciljeva obrazovanja i vaspitanja, opšteg i posebnih standarda, postignuća i razvijanju pozitivne atmosfere u ustanovi (član 8. stav 1., 5. i 6.).

Navedeni Zakon se u pogledu uslova i načina zasnivanja radnog odnosa odnosi na sve kategorije zaposlenih lica, ne samo na lica koja neposredno obavljaju vaspitno-obrazovni rad (nastavnik, vaspitač, stručni saradnik i drugo lice), već i na lica koja obavljaju druge (pomoćne) poslove. Sadržinom i pravnim dejstvom odredaba iz člana 120. sada važeći Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, proširio je i pooštrio uslove za zasnivanje radnog odnosa na sva zaposlena lica, u odnosu na odredbe ranijeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (''Službeni glasnik RS'' br. 62/03...).

Prema članu 130. st. 1. i 2. važećeg Zakona, radni odnos na neodređeno vreme u ustanovi vrši se preuzimanjem zaposlenog u ustanovi čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno na osnovu konkursa ako se nije moglo izvršiti preuzimanje zaposlenog. Članom 132. stav. 1. tačka. 1. navedenog zakona propisano je da ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana, a u tački 2. navedenog stava je propisano da ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme lice bez konkursa do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu. Odredbom stava 8. istog člana, izričito je propisano da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Odredba člana 130. Zakona o osnovama sistema obrazovanja, kao posebna odredba, isključuje mogućnost zasnivanja radnog odnosa stupanjem zaposlenog na rad, bez zaključenog ugovora o radu, pa samim tim sprečava primenu opšte odredbe člana 32. Zakona o radu. Isto tako, odredba člana 132. stav 8. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kao specijalan propis, isključuje mogućnost prerastanja odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme i takvom svojom formulacijom i pravnim dejstvom sprečava primenu opšte odredbe člana 37.stav 4. Zakona o radu. Zato je pravilan zaključak nižestepenih sudova da tužilja nije stekla status zaposlene na neodređeno vreme kod tužene. Iz navedenih razloga, neosnovan je zahtev tužilje za utvrđenje radnog odnosa, pa stoga nisu osnovani ni navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Milomir Nikolić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić