Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1437/2019
03.10.2019. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Zečević, advokat iz ..., protiv tuženog JKP BB, čiji je punomoćnik Aleksandar Bojkov, advokat iz ..., radi isplate naknade troškova za ishranu u toku rada, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1418/18 od 14.11.2018. godine, u sednici veća održanoj 03.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1418/18 od 14.11.2018. godine, u preinačujućem delu i u pogledu odluke o troškovima postupka, tako što se žalba tuženog i u tom delu odbija kao neosnovana i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1674/2016 od 14.03.2018. godine u delu stava prvog i drugog izreke tako što se obavezuje tuženi da tužiocu na ime naknade troškova za ishranu u toku rada za oktobar mesec 2014. godine isplati, pored pravnosnažno dosuđenog iznosa od 30,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od 01.12.2014. godine do isplate, i iznos od 490,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.12.2014. godine do isplate, i u stavu drugom izreke.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 112.200,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do isplate, u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa odluke, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1674/2016 od 14.03.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime dela neisplaćenog troška za ishranu u toku rada za oktobar mesec 2014. godine isplati iznos od 520,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.12.2014. godine do isplate, u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa odluke, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 84.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do isplate, u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa odluke, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tužioca u delu kojim je tražio da mu se na dosuđene troškove postupka isplati zakonska zatezna kamata počev od dana donošenja prvostepene presude do dana izvršnosti odluke.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1418/18 od 14.11.2018. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je odbijena kao neosnovana, dok je žalba tuženog delimično usvojena, pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1674/2016 od 14.03.2018. godine u usvajajućem delu o glavnom zahtevu preinačena tako što je zahtev tužioca za isplatu naknade troškova za ishranu u toku rada za oktobar 2014. godine preko iznosa od 30,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.12.2014. godine do isplate odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke odbijena je žalba tuženog u preostalom delu, a prvostepena presuda u preostalom usvajajućem delu o glavnom zahtevu potvrđena. Stavom trećim izreke, preinačena je odluka o troškovima prvostepenog postupka tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom četvrtim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 15.800,00 dinara, u roku od osam dana.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to dela kojim je preinačena prvostepena presuda, kao i odluka o troškovima postupka, tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. stav ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Tuženi je podneo sudu odgovor na reviziju tužioca.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13- US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kojem je zasnovana pravnosnažna odluka, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog u oktobru mesecu 2014. godine. U to vreme kod tuženog su bila u primeni dva opšta akta i to Kolektivni ugovor tuženog i Posebni kolektivni ugovor za javna, komunalna i druga javna preduzeća Grada Novog Sada. Odredbom člana 53. KU tuženog određeno je da zaposleni ima pravo na mesečnu naknadu troškova za ishranu u toku rada u visini od 20% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa za poslove statistike. Odredbom člana 41. PKU za javna, komunalna i druga javna preduzeća Grada Novog Sada, propisano je da zaposleni ima pravo na mesečnu naknadu troškova za ishranu u toku rada u visini od 15% prosečne mesečne zarade po zaposlenom Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa za poslove statistike. Među strankama je nesporno da tuženi nije zaposlenima, pa ni tužiocu, isplaćivao naknadu troškova za ishranu u toku rada u visini utvrđenoj Kolektivnim ugovorom tuženog, ni u visini obračunatoj prema PKU za javna, komunalna i druga javna preduzeća Grada Novog Sada. Prema Programu poslovanja za 2014. godinu, za koji je tuženi dobio saglasnost, tuženi je na sintetičkom kontu 520 (troškovi zarada, naknade zarade i ostali lični rashodi), a imajući u vidu neutrošena – raspoloživa sredstva u odnosu na planirana sredstva na ovom kontu, tuženi je imao dovoljno neutrošenih sredstava da tužiocu u celosti isplati razliku između isplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i naknade na koju bi imao pravo primenom člana 53 KU tuženog i člana 41. PKU za javna, komunalna i druga javna preduzeća Grada Novog Sada. Ako bi se iskazana razlika nerealizovanih sredstava za zarade za oktobar 2014. godine iskoristila za isplatu naknade za ishranu i to samo za one zaposlene koji su utužili tuženog, deo koji bi po navedenom osnovu pripao tužiocu iznosi 520,75 dinara, dok u varijanti za sve zaposlene kod tuženog, deo koji bi pripao tužiocu iznosi 30,00 dinara. Tužilac je podneskom od 17.11.2017. godine smanjio tužbeni zahtev na iznos potraživanja na ime neisplaćene razlike naknade troškova za ishranu u toku rada za oktobar mesec 2014. godine na iznos od 520,75 dinara sa kamatom.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni drugostepenog suda, tuženi je kao javno preduzeće bio u obavezi da u spornom mesecu isplati zaposlenima naknadu troškova za ishranu u toku rada samo u visini sredstava koje su u Programu poslovanja predviđena za isplatu zarada i naknada zarada, a ne u visini sredstava koje su predviđene za druge namene, jer prema odredbi člana 105. Zakona o radu, troškovi ishrane u toku rada predstavljaju deo zarade i tuženi je isplatu tih troškova vršio iz planirane mase sredstava za zarade. Imajući u vidu da su tuženom za sporni mesec u odnosu na planiranu masu sredstava za isplatu zarada i naknada zarada preostala neutrošena sredstva, tuženi je bio u obavezi da svim zaposlenima isplati naknadu troškova za ishranu u toku rada do visine tih raspoloživih sredstava, zbog čega je tužiocu za oktobar 2014. godine dosuđena naknada troškova ishrane u toku rada samo u visini sredstava koje su u Programu poslovanja predviđena i to u okviru onih sredstava koja su predviđena za isplatu zarada i naknada zarada u smislu članova 50, 54. i 55. Zakona o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“, br.119/12.... 44/14) i prema odredbama Uredbe o načinu i kontroli obračuna isplate zarade u javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“, br.5/06 i 21/14).

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom tužioca osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.