U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Olja Oliverić Novaković, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za proizvodnju, unutrašnju i spoljnu trgovinu „ELEPHANT CO“ D.O.O. iz Beograda, čiji je punomoćnik Radmila Stepanović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4252/18 od 14.06.2019. godine, na sednici održanoj 31.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4252/18 od 14.06.2019. godine, u preinačujućem delu.

O b r a z l o ž e nj e

Prvi osnovni sud u Beogradu, presudom P1 1528/17 od 18.09.2018. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se poništi rešenje tuženog broj .../... od 20.02.2017. godine, o otkazu ugovora o radu broj ... od 01.10.2014. godine (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se obaveže tuženi da isplati tužilji na ime naknade materijalne štete zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu, iznos od 137.391,66 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do konačne isplate (stav drugi izreke). Obavezao je tužilju da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 129.650,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate, u roku od osam dana po prijemu prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav treći izreke).

Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž1 4252/18 od 14.06.2019. godine, preinačio je presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1528/17 od 18.09.2018. godine, u stavu prvom izreke, tako što je usvojio tužbeni zahtev tužilje i poništio rešenje tuženog broj .../... od 20.02.2017. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu broj ... od 01.10.2014. godine (stav prvi izreke). Ukinuo je presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1528/17 od 18.09.2018. godine u stavu drugom i trećem izreke i predmet u tom delu vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u preinačujućem delu (stav prvi izreke), tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u pobijanom delu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP.

U reviziji se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu u postupku pred drugostepenim sudom, kada se između ostalog navodi da „u obrazloženju nije navedeno zašto taj sud smatra da su razlozi navedeni u upozorenju i rešenju o otkazu načelno obrazloženje tuženog“. Međutim, u tom delu navodima revizije se ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je na osnovu Ugovora o radu broj ... od 01.10.2014. godine, zasnovala radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme na poslovima ... . Osporenim rešenjem tuženog, tužilji je prestao radni odnos otkazom ugovora o radu, zbog učinjene povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline i ponašanja koje je takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, u smislu odredbi člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, člana 30. stav 3. tačka 8. Pravilnika o radu i člana 13. stav 1. tačka 4. Ugovora o radu. Tužilji je radni odnos prestao sa 20.02.2017. godine. Donošenju osporenog rešenja je prethodilo upozorenje tužilji o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, dopisom zavedenim kod tuženog pod brojem .../... od 09.02.2017. godine. Prema istom, tužilja je shodno odredbi člana 179. stav 2. tačka 8. Zakona o radu i člana 13. stav 1. tačka 4. Ugovora o radu, učinila povredu radne obaveze, jer se 19.12.2016. godine ponašala suprotno uputstvu poslodavca, tako što je odbila prekovremeni rad, vređala rukovodioce i nazivala ih pogrdnim imenima, unosila nervozu, stvarala tenziju i negativnu atmosferu među kolegama.

Utvrđeno je i da je tužilja kritičnog dana, nakon što je zajedno sa ostalim zaposlenima dobila nalog da ostane da radi nakon isteka radnog vremena zbog hitnog obavljanja posla ispoljila neprimereno ponašanje, upućivala psovke BB, VV i šefu GG, nazivajući ih, odnosno upotrebljavajući uvredljive reči upućene BB i VV „debiluše“ i „smrdljuše“, a šefu GG uvredljive reči „j.... mu mrtvu majku“. Zatim, da je tužilja tog dana ostala da radi prekovremeno, ali da je bila nezadovoljna, plakala i govorila da će zapamtiti današnji dan VV i BB, upućujući im uvredljive reči (tužba je podneta 13.04.2017. godine).

Prvostepeni sud je zaključio da je tužilja na opisani način učinila povrede radne obaveze iz odredbe člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, a u vezi sa odredbom člana 90. stav 3. tačka 8. Pravilnika o radu tuženog i odredbe člana 109. tačka 7. istog Pravilnika i člana 13. tačka 4. Ugovora o radu, zbog čega je zakonito osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužilje otkazom ugovora o radu. Međutim, drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužilje, tako što je poništio osporeno rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa tužilji otkazom ugovora o radu.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 i 13/17- US) je propisano da, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to, ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Odredbom člana 90. stav 2. tačka 8. Pravilnika o radu kod tuženog od 22.09.2014. godine, da, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Odredbom člana 13. stav 1. tačka 4. Ugovora o radu zaključenog između parničnih stranaka je propisano da, radniku može prestati radni odnos, odnosno poslodavac može jednostrano raskinuti ovaj ugovor i u slučajevima, osim u onim predviđenim zakonom, i to usled nepoštovanja radne discipline propisane aktima poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

U sporu iz radnog odnosa, sud zakonitost rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

Drugostepeni sud je zaključio da je osnovna obaveza poslodavca da zaposlenom u rešenju o otkazu navede konkretne i stvarne razloge za otkaz ugovora o radu koji se odnose na činjenice koje su formirale otkazni razlog (ne samo načelno obrazloženje da je tužilja vređala rukovodioce, nazivala ih pogrdnim imenima i unosila nervozu, stvarala tenziju i negativnu atmosferu među zaposlenima), a u odsustvu takvih razloga otkaz ugovora o radu je nezakonit, zbog čega je u konkretnoj situaciji suprotno zaključku prvostepenog suda osporeno rešenje nezakonito.

Dakle, tužilji je radni odnos prestao zbog otkaznog razloga koji zavisi od okolnosti konkretnog događaja. Međutim, kako se u konkretnoj situaciji na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, u delu koji se odnosi na upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i osporenog rešenja, ne može sa sigurnošću utvrditi na koji se način tužilja ponašala suprotno uputstvima poslodavca kada je odbila prekovremeni rad, odnosno kako je glasilo uputstvo poslodavca i kako se nedolično ponašala prema drugim zaposlenima u poslovnim prostorijama poslodavca, kada ih je vređela i nazivala pogrdnim imenima i unosila nervozu, stvarala tenziju i negativnu atmosferu među kolegama, to nije moglo biti ni dokazano nepoštovanje radne discipline, odnosno da je njeno ponašanje takvog karaktera da ne može da nastavi rad kod tuženog, zbog čega je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i poništio osporeno rešenje kao nezakonito.

Pri tom, kako se odbija kao neosnovana revizija tuženog, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu, u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić