.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1440/2020
30.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., koje zastupaju punomoćnici Jasmina Mihajlović i Nenad Savković, advokati iz ..., protiv tuženog „Gorenje aparati za domaćinstvo“ DOO iz Valjeva, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2951/19 od 19.12.2019. godine, u sednici veća održanoj 30.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2951/19 od 19.12.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2951/19 od 19.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 150/19 od 11.09.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocima na ime neisplaćene uvećane zarade za stalnost u radu, za period od aprila 2016. godine zaključno sa decembrom 2018. godine, isplati mesečne iznose sa zateznom kamatom bliže navedene u prvom, drugom, trećem, četvrtom i petom stavu izreke, a stavom šestim i sedmim izreke je utvrđeno da je tužba tužilaca povučena u delu tužbenog zahteva kojim je tražena isplata uvećane zarade za mart 2016. godine i tuženi obavezan da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 121.978,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.09.2019. godine, kao datuma presuđenja pa do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2952/19 od 19.12.2019. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom izreke i rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u sedmom stavu izreke u delu u kome je obavezana tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 121.978,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi i u navedenom delu odbijen zahtev tužilaca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđen iznos troškova parničnog postupka od presuđenja do izvršnosti presude. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US i 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer ne postoji nijedan od razloga iz člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Naime, tvrdnju da je drugostepeni sud doneo više odluka kojima je u istovetnim činjenino-pravnim sporovima različito odlučivao, tuženi nije potkrepio odgovarajućim dokazima koji bi ukazivali na potrebu da se u postupku po posebnoj reviziji ujednači sudska praksa. Nakon razmatranja navoda revidenta o potrebi novog tumačenja prava koji se odnosi na odredbe člana 59. Pravilnika o radu tuženog od 25.08.2014. godine, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi navedene odredbe tumačili na prihvatljiv način kada su zaključili da je tuženi imao pravo da isplaćuje ili da ne isplaćuje posebno primanje (naknadu za stalnost) zaposlenima, ali ukoliko je vršio isplatu - onda je bio dužan da to čini u skladu sa članom 59. Pravilnika, te nije mogao da umanjuje propisani iznos od 5.000,00 dinara zbog odsustva sa rada niti da isplaćeni iznos umanjuje srazmerno časovima rada tužilaca, jer takvi kriterijumi nisu predviđeni članom 59. Pravilnika tuženog.
Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljnost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate na ime naknade za stalnost podneta je 06.05.2019. godine, a vrednost predmeta spora označenog u tužbi u visini od 21.030,00 dinara, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
