Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5123/21 od 08.04.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđeno rešenje sadržano u stavu prvom izreke prvostepene presude. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u stavu trećem izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da joj tužena na ime naknade razlike zarade koju bi tužilja ostvarila da je radila na poslovima medicinske sestre na Dečjem odeljenju i zarade koju je ostvarila na poslovima medicinske sestre na Prijemnom odeljenju u periodu od 01.11.1997. godine do 16.11.2016. godine isplati iznos od 570.479,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose razlike zarade od dospelosti do isplate. Stavom trećim izreke, prvostepena presuda je preinačena u stavu četvrtom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je taženo da se tužena obaveže da za tužilju uplati doprinose po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja u iznosu od 173.799,60 dinara. Stavom četvrtim izreke, preinačeno je rešenje sadržano u usvajajućem delu stava šestog izreke, tako što je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova postupka, a obavezana tužilja da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 247.500,00 dinara, a preko dosuđenog do traženog iznosa odbijen je zahtev tužene. Stavom petim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, pobijajući je u stavu drugom, trećem, četvrtom, petom i šestom izreke, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi sa članom 403. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je odlučio o žalbi tako što je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i za donetu odluku izneo pravne razloge u odnosu na koje revizija nije osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tužene 1989. godine na radnom mestu medicinske sestre pedijatrijskog smera na Dečjem odeljenju, koje poslove je obavljala do 15.01.1992. godine, kada je rešenjem Republičke samoupravne interesne zajednice penzijskog i invalidskog osiguranja radnika od 23.01.1992. godine, razvrstana u treću kategoriju invalidnosti. Prema tom rešenju tužilja je imala pravo na zaposlenje sa punim radnim vremenom na drugom odgovarajućem poslu bez rada u smenama, bez težeg fizičkog napora i nege bolesnika, kao što su poslovi u administraciji, evidenciji u ambulanti i pravo na novčanu naknadu u vezi sa tim zaposlenjem i ta prava tužilji pripadaju od 15.01.1992. godine, pa nadalje, sve dok po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju ne nastupi slučaj kada se ta prava gube, prestaju ili menjaju, a tužilja pravo ostvaruje na teret RSIZPIO. Nakon navedenog rešenja, tužilja je raspoređena na drugo radno mesto, na Prijemno odeljenje. Tužilji nije isplaćivana novčana naknada zbog manje zarade na drugom poslu. Tužilja se zahtevima od 21.12.1994. godine i 08.03.2000. godine obraćala tuženoj za isplatu navedene naknade, ali po zahtevima nije postupljeno. Prema nalazu i mišljenju veštaka ekonomsko-finanasijske struke Jovanke Kosanović, koji je dat u dve varijante, razlika između zarade koju bi tužilja ostvarila da radi na poslovima medicinske sestre na Dečjem odeljenju i zarade na poslovima medicinske sestre na Prijemnom odeljenju za utuženi period, računajući i period kada je tužilja bila na neplaćenom odsustvu, iznosi 631.430,54 dinara, a bez neplaćenog odsustva razlika iznosi 570.479,90 dinara. Obračun zarade na poslovima medicinske sestre na Dečjem odeljenju izvršen je na osnovu zarada uporednih radnika, bez uvećanja zarade po osnovu rada noću i smenskog rada.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je osnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje za isplatu naknade zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu, te je u skladu sa odredbom člana 26. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, člana 52. i 55. Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja, obavezao tuženu da tužilji isplati iznos utvrđen drugom varijantom dopunskog nalaza i mišljenja veštaka u kome nije obuhvaćen period kada je tužilja bila na neplaćenom odsustvu, iz razloga što je tuženi poslodavac bio u obavezi da obezbedi pravo tužilje na isplatu naknade zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu što nije učinio, te je propuštanjem da blagovremeno isplati navedenu naknadu do punog iznosa ranije zarade tužilji pričinjena materijalna šteta, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom i trećem izreke.

Odlučujući o žalbi tužene, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev tužilje za isplatu naknade zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu za period od 01.11.1997. godine do 16.11.2016. godine sa pripadajućim doprinosima, iz razloga što tužilja do zaključenja rasprave pred prvostepenim sudom nije predočila dokaze da je rešenjem nadležnog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje određena visina novčane nakande zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu, te ne postoji osnov odgovornosti tužene za štetu koju tužilja trpi, zbog čega je primenom članova 37, 86, 104. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju radnika („Službeni glasnik SRS“, broj 13/83), člana 225. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, članova 23. i 24. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 52/96...80/02) i člana 224. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 34/03...142/14), tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano se revizijom ukazuje da se navedeni zaključak drugostepenog suda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju radnika („Službeni glasnik SRS“, broj 13/83), osiguranik kod koga nastane treća kategorija invalidnosti ima pravo da bude raspoređen na drugi odgovarajući posao sa punim radnim vremenom (član 36. stav 2.). Za vreme korišćenja ovog prava osiguranik ima pravo na novčanu naknadu zbog manjeg ličnog dohotka na drugom odgovarajućem poslu (član 37.). Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koja se ostvaruju u Zajednici obezbeđuju se u postupku predviđenom Zakonom o opštem upravnom postupku u skladu sa Zakonom o osnovnim pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja i ovim zakonom (član 86.). Kada pravo na odgovarajuće novčane naknade obezbeđuje Zajednica, Zajednica posebnim rešenjem odlučuje o određivanju odgovarajuće novčane naknade, protiv kog rešenja korisnik prava ima pravo žalbe (član 104. stav 2.).

Prema Zakonu o osnovnim pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja („Službeni list SFRJ“, broj 23/82...41/94), osiguranik kod koga postoji preostala radna sposobnost ima pravo na naknadu zbog manjeg ličnog dohotka na drugom odgovarajućem poslu (član 37b tačka 5.). Pravo na novčanu naknadu iz prethodnog člana osiguranik ostvaruje u Zajednici (Samoupravna interesna zajednica penzijskog i invalidskog osiguranja) (član 38. stav 3.).

Članom 225. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji se primenjivao od 01.06.1992. godine, propisano je da korisnici prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koji su do dana početka primene ovog zakona ta prava ostvarili po propisima važećim do tog datuma, a koja su utvrđena ovim zakonom, imaju ta prava i posle tog dana u obimu i na način utvrđen ovim zakonom, ako je to za njih povoljnije.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe jasno proizlazi da se u skladu sa Zakonom o osnovnim pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja i Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju pravo na novčanu naknadu zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu, ostvaruje u upravnom postupku koji sprovodi zajednica osiguranja. Pravo na isplatu i visinu ove naknade posebnim rešenjem određuje nadležni fond, a poslodavac je u obavezi da istu isplaćuje prilikom isplate plate. Poslodavac ima pravo na refundaciju isplaćenih sredstava od nadležnog fonda.

Kod utvrđenog da je tužilja rešenjem nadležne Zajednice za penzijsko i invalidsko osiguranje od 23.01.1992. godine razvrstana u treću kategoriju invalidnosti i da je stekla pravo da bude raspoređena na drugi odgovarajući posao i pravo na novčanu naknadu zbog manje zarade na drugom poslu, ali da nadležni fond nije doneo posebno rešenje kojim je utvrđena visina te naknade i pravo na isplatu u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku i navedenim zakonima iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da u konkretnom ne postoji pravnosnažno i konačno rešenje nadležnog fonda za isplatu tražene naknade, odnosno ne postoji pravni osnov po kom tužilja zahteva isplatu ovog novčanog potraživanja od tuženog. S tim u vezi bez uticaja su revizijski navodi da je tužilja samim rešenjem kojim joj je određena kategorija invalidnosti i raspoređena na drugo radno mesto stekla pravo na isplatu novčane naknade zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu. Na drugačiju odluku ne utiču navodi revizije da je visinu novčane naknade bio u obavezi da obračuna poslodavac, u situaciji kada je Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju jasno propisana obaveza poslodavca samo na isplatu ove naknade. Takođe, činjenica da poslodavac ima pravo na refundaciju novčanih sredstava od Fonda ukazuje da je obaveza u pogledu utvrđivanja prava na naknadu, kao i njene visine u nadležnosti Fonda.

Prilikom donošenja odluke, ovaj sud je cenio ostale revizijske navode, ali je zaključio da isti nisu od uticaja na drugačiju odluku, jer je drugostepena presuda doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić