Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. stav 3. Zakona o parničnom postupku, učinjene pred drugostepenim sudom, obzirom da drugostepeni sud nije bio u obavezi da zakaže raspravu i odluči o žalbi i zahtevima stranaka iako je u ovoj parnici prvostepena presuda bila ukinuta 27.11.2013. godine, obzirom da je odluka u tom delu preinačena, a ne ukinuta.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je rešenjem tužene od 10.10.2011. godine bila raspoređena na radno mesto profesora razredne nastave sa 100% na neodređeno vreme u okviru četrdesetočasovne radne nedelje. Kod tužene je utvrđena potreba za radom četiri nastavnika razredne nastave i u školskoj 2011/12 godini tužilja je, sa još tri nastavnice, radila na ovim poslovima. Potom je jedna nastavnica na osnovu sudske presude, vraćena na rad kod tužene, tako da je u školi došlo do viška nastavnika razredne nastave. Na predlog Nezavisnog sindikata, na sednici školskog odbora od 20.03.2012. godine imenovana je komisija za utvrđivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba. Komisija je sprovela postupak bodovanja pet nastavnica i utvrđeno je da je tužilja imala najmanji broj bodova. Direktor tužene je 04.04.2012. godine doneo rešenje kojim se utvrđuje da tužilja, ostaje neraspoređena i stavljena je na listu zaposlenih za čijim je radom prestala potreba. Zaposleni kod tužene škole su učlanjeni u dva sindikata, a tužilja je učlanjena u Samostalni sindikat obrazovanja koji ima utvrđenu reprezentativnost i registrovan je u januaru 2010. godine. Tužilja je za predsednika Samostalnog sindikata obrazovanja izabrana 14.03.2012. godine. U međuvremenu, kod tužene je ostalo jedno upražnjeno mesto nastavnika razredne nastave, a direktor tužene je potom sa tužiljom zaključio novi ugovor o radu 05.02.2013. godine, na osnovu kojeg će tužilja obavljati poslove nastavnika razredne nastave. Direktor tužene je postupajući po nalogu prosvetnog inspektora koji je utvrdio da je tužilja nezakonito zasnovala radni odnos, doneo 28.05.2013. godine rešenje kojim tužilji otkazuje ugovor o radu zaključen 05.02.2013. godine i protiv ovog rešenja tužilja je takođe pokrenula spor. Inače, tužilja je sa tuženom školom zaključivala više ugovora, između ostalog i ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti pa tako i ugovor od 26.02.2009. godine, na osnovu kojeg je tužilja trebalo da obavlja poslove nastavnika razredne nastave, ali je faktički obavljala druge poslove. Osporenim rešenjem od 16.01.2013. godine otkazani su ugovori o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 26.02.2009. godine i od 28.12.2012. godine jer tužilji, kao zaposlenom za čijim radom je prestala potreba nije mogao da se obezbedi drugi posao i konstatovano je da je tog dana tužilji isplaćena otpremnina.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužilji nezakonito prestao radni odnos.

Zakon o radu („Službeni glasnik RS“ br. 25/04, 61/05 i 54/09), u članu 188. stav 1. tačka 3. propisuje da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu i to predsedniku sindikata kod poslodavca, a stavom 2. istog člana propisano je da ako predstavnik zaposlenih iz stava 1. ovog člana ne postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i Ugovorom o radu, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.

Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“ br. 12/2009 i 67/2011) u članu 59. propisuje da dirktor ne može doneti rešenje o prestanku radnog odnosa predstavniku zaposlenih, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcje, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, i to: 1) predsedniku sindikata kod poslodavca; 2) predstavniku zaposlenih u školskom i upravnom odboru; 3) imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku u više organe sindikata na lokalnom, pokrajinskom ili republičkom nivou u skladu sa opštim aktima sindikata.

Tužilja je 14.03.2012. godine izabrana za predsednika Samostalnog sindikata obrazovanja registrovanog 2010. godine i kome je utvrđena reprezentativnost na osnovu člana 223. stav 1. Zakona o radu. U toj situaciji tužena škola je rešenjem od 04.04.2012. godine tužilji utvrdila status neraspoređenog zaposlenog, a potom je utvrđeno da je prestala potreba za radom tužilje. Direktor tužene je rešenjem od 16.01.2013. godine otkazao ugovore o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 26.02.2009. godine i od 28.12.2012. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, rešenje direktora tužene škole od 16.01.2013. godine doneto je protivno citiranim odredbama člana 188. Zakona o radu i člana 59. PKU, jer tužilja kao predsednik reprezentativnog sindikata kod poslodavca uživa zaštitu od otkaza zbog prestanka potrebe za njenim radom. Predsedniku sindikata poslodavac može da otkaže ugovor o radu samo ukoliko zaposleni ne postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i Ugovorom o radu, kako je to propisano članom 188. stav 2. Zakona o radu. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je rešenje od 16.01.2013. godine o prestanku radnog odnosa nezakonito, kao i rešenje od 04.04.2012. godine kojim je utvrđeno da je tužilja ostala neraspoređena, koje je bilo osnov za donošenje kasnijeg rešenja o otkazu od strane poslodavca.

Stoga se neosnovano u reviziji ističe da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo. Revizijskim navodima kojima se ukazuje na način izbora i motive tužilje za izbor na funkciju predsednika Sindikata, osporava se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što ne može biti predmet razmatranja u revizijskom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.