Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju izjavljuje i s pozivom na član 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse.

U odgovoru na reviziju tuženi predlaže da se revizija odbaci, troškove je tražio.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za primenu ovog instituta, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, niti za ujednačavanjem sudske prakse uzimajući u obzir sadržinu tražene sudske zaštite i način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. U pobijanim nižestepenim presudama, izražen je pravni stav da tužilac neosnovano potražuje razliku zarade primenom koeficijenta u visini od 2,60 sadražnog u obračunu zarada, jer se u spornom periodu nije primenjivao ni jedan od posebnih kolektivnih ugovora kojima je utvrđena visina cene rada, koja nije bila propisana ni Pravilnikom o radu kod tuženog, te da traženi koeficijent, prilikom obračuna razlike zarade nije koeficijent koji tužiocu pripada po navedenim kolektivnim ugovorima za poslove koje je obavljao u utuženom periodu (...). U tom smislu, razlozi nižestepenih presuda ne odstupaju od dosadašnje prakse Vrhovnog kasacionog suda po tom pitanju, zbog čega nije prihvaćen predlog tužioca za odlučivanje o reviziji po članu 404. stav 1. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate razlike zarade podneta je sudu 09.10.2015. godine.

U ovom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora od 1.586.393,81 dinar (u deviznoj protivvrednosti od 12.897 evra) očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Kako troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, to je odlučeno kao u izreci pod tri.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić