U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Sanja Dražić, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća „Pošta Srbije“, Radna jedinica „...“ iz ..., čiji je punomoćnik BB, dipl. pravnik zaposlenog kod tuženog, radi utvrđenja i poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 371/18 od 28.02.2018. godine, u sednici održanoj 04.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 371/18 od 28.02.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 742/17 od 01.12.2017. godine, usvojen je delimično tužbeni zahtev tužioca, utvrđen je preobražaj radnog odnosa tužioca na određeno vreme sa punim radnim vremenom u radni odnos na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom počev od 23.11.2016. godine i poništeno je rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa od 09.02.2017. godine kao nezakonito i obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 70.500,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate u roku od osam dana.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 371/18 od 28.02.2018. godine, žalba tuženog je usvojena i prvostepena presuda preinačena, tako što se odbija zahev tužioca kojim je tražio da se utvrdi preobražaj radnog odnosa na određeno vreme sa punim radnim vremenom u radni odnos na neodređeno vreme sa punim radnimvremenom počev od 23.11.2016. godine i da se poništi rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa broj 2017-18178/2 od 09.01.2017. godine kao nezakonito, kao i zahtev tužioca da mu tuženi naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 70.500,00 dinara. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranaka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih razloga predviđenih članom 407. Zakona o parničnom postupku, a posebno zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14) prema kojoj odredbi je revizija uvek dozvoljena kada drugostepeni sud preinači presudu i odluči o zahtevima stranaka, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. O drugim bitnim povredama Zakona o parničnom potupku, u revizijskim navodima se ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je od februara 2014. godine počeo da radi kod tuženog, s tim što je najpre bio angažovan preko studenske zadruge u toku dve – tri nedelje i u tom periodu je radio kao poštar u Pošti na telepu nakon čega je zaključio više ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova radi obavljanja poslova dostavljanja pošiljki, a koje radno angažovanje je trajalo oko sedam meseci. Nakon toga tužilac i tuženi su dana 17.11.2014. godine zaključili ugovor o radu broj ... na osnovu kojeg je tužiilac zasnovao radni odnos kod tuženog za obavljanje poslova dostavljač (šifra ...), sa punim radnim vremenom na određeno vreme u trajanju od šest meseci počev od 17.11.2014. godine do 17.05.2015. godine. Nakon toga tužilac i tuženi su zaključili više ugovora o radu kao i aneks ugovora od 11.10.2015. godine kojim ugovorima je tužilac kod tuženog zasnivao radni odnos za obavljanje poslova dostavljača, na određeno vreme sa punim radnim vremenom. Trajanje radnog odnosa je bilo opredeljeno na period od šest meseci ili do povratka odsutnog radnika kojega je tuženi zamenjivao. Tužilac i tuženi su dana 31.01.2017. godine zaključili ugovor o radu broj ..., na osnovu kojeg je tužilac zasnovao radni odnos kod tuženog za obavljanje poslova dostavljač (šifra ...) sa istim opisom poslova kao i u ranije zaključenim ugovorima o radu. Odredbom člana 4. ugovora je navedeno da je tužilac zasnovao radni odnos na određeno vreme, do povratka odsutnog zaposlenog VV, rad počeo od 01.02.2017. godine, a članom 7, zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom, dok je odredbom člana 5. ugovora konstatovano da je tužilac dužan stupi na rad 01.02.2017. godine. Dana 09.02.2017. godine tuženi je doneo rešenje o prestanku radnog odnosa broj ... na osnovu kojeg je tužiocu prestao radni odnos istekom roka na koji je zasnovan po pravnom osnovu koji je utvrđen ugovorom o radu broj ... od 31.01.2017. godine, a kojim je određeno da tužiocu radni odnos prestaje zaključno sa danom 10.02.2017. godine.

Potom su tužilac i tuženi dana 17.02.2017. godine zaključili ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova broj ... na osnovu kojeg je tuženi tužioca na rad primio kao izvršioca posla i povremeno obavljanje privremenih i privremenih poslova i to prijem i uručenje post expres pišaljaka počev od 17.02.2017. do 28.02.2017. godine. Dana 28.03.2017. godine tužilac i tuženi su zaključili ponovo ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova na osnovu kojeg je tužilac obavljao identične poslove, koji ugovor je raskinut na osnovu ličnog zahteva tužioca, na osnovu rešenja tuženog broj ... od 18.05.2017. godine. Sve vreme rada kod tuženog tužilac je obavljao iste poslove – poslove dostavljanja svih vrsta pošiljki (post expres pošiljki, vrednosne pošiljke, poštanske uplatnice, keš expres uplatnice, carinske pošiljke...), kako fizičkim tako i pravnim licma. Tužilac nikada nije imao prekida u radu u spornom periodu od 17.11.2014. godine do 10.02.2017. godine.

Pri tako utvrđenom činjeničnom stanju, polazeći od odredbe člana 37. Zakona o radu, prvostepeni sud je tužbeni zahtev usvojio nalazeći da je tužilac bio neprekidno angažovan na poslovima dostavljača u trajanju od 24 meseca počev od 17.11.2014. do 16.11.2016. godine, a da je nakon toga tužilac 17.11.2016. godine bio angažovan po osnovu rada do povratka zaposlenog na rad u skladu sa članom 37. stav 4. tačka 1. Zakona o radu. Znači protekao je rok duži od 24 meseca, pa kako tužiocu radni odnos nikada nije prekidan (za sve vreme njegovog rada kod tuženog) te iako je tužilac zaključio ugovor o radu sa različitim opisom poslova, faktički je uvek obavljao poslove na istom radnom mestu i sa istim radnim zadacima (ukupno dve godine, dva meseca i 25 dana), to istom po sili zakona radni odnos na određeno vreme prerasta u radni odnos na neodređeno vreme odnosno došlo je do preobražaja radnog odnosa tužilac je zasnovao na određeno uvreme u radni odnos na neodređeno vreme i to dana 23.11.2016. godine kada je isteklo dve godine i pet radnih dana tužioca kod tuženog. S obzirom na naznačeno to je prvostepeni sud našao da je i pobijano rešenje o prestanku radnog odnosa broj ... od 09.02.2017. godine tuženi doneo bez valjanog pravnog osnova pa je usvojio tužbeni zahtev tužioca i poništio rešenje o prestanku radnog odnosa kao nezakonito.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan nalazeći da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje ali je pogrešno primenio materijalno pravo. Drugostepeni sud nalazi da je nije nastupio uslov predviđen odredbom člana 37. stav 6. Zakona o radu jer iako je tužilac nastavio da radi kod tuženog nakon isteka roka od 24 meseca i u narednih pet radnih dana, činjenica je da je to učinio na osnovu zaključenog ugovora na određeno vreme, ali do povratka odsutnog zaposlenog. Znači, došlo je do promene osnova po kojem je tužilac nastavio da radi kod tuženog na određeno vreme. Kako je tužilac poslednji ugovor o radu zaključio 01.02.2017. godine do povratka odsutnog zaposlenog VV to je radni odnos tužioca zasnovan na određeno vreme u skladu sa zakonom prestao i na zakonit način otkazan u skladu sa gore navedenom odredbom zakona (član 175. tačka 1. Zakona o radu – „Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14) jer je istekao rok na koji je radni odnos zasnovan odnosno jer se odsutni zaposleni vratio na posao.

Ocenjujući navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zaključak i odluka drugostepenog suda zasniva na pravilnoj primeni materijalnog prava, te da je pobijanom presudom pravilno utvrđeno da se ne može prihvatiti stav prvostepenog suda da je došlo do preobražaja radnog odnosa tužioca zasnovan na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme jer je tužilac bio kod tuženog u radnom odnosu neprekidno više od dve godine i pet radnih dana, a da nije od značaja što je u ugovoru od 31.01.2017. godine bilo naznačeno da tužilac zasniva radni odnos na određeno vreme do povratka odsutnog zaposlenog VV, jer je sve vreme obavljao iste poslove a iz razloga što je promena osnova po kojem je tužilac nastavio da radi kod tuženog na određeno vreme od bitnog značaja. Shodno tome pravilno drugostepeni sud zaključuje da nije nastupio uslov primenom odredbe člana 37. stav 6. Zakona o radu. Članom 175. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14) propisano je da radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan. Kako je tužilac poslednji ugovor o radu zaključio počev od 01.02.2017. godine do povratka odsutnog zaposlenog VV pravilno zaključuje drugostepeni sud da je radni odnos tužioca zasnovan na određeno vreme prestao na zakonit način istekom tog roka, te da je rešenje o otkazu doneto u skladu sa napred naznačenom odredbom jer je istekao rok na koji je radni odnos zasnovan.

Iz napred iznetih razloga primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić