U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Jasika, advokat iz ..., protiv tuženih AD „BB“ ... i AD „VV“ ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 404/18 od 02.10.2018. godine, u sednici održanoj 23.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 404/18 od 02.10.2018. godine, u stavu drugom izreke, tako što SE ODBIJAJU žalbe tuženih i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Požarevcu P1 117/17 od 20.11.2017. godine, u stavu drugom izreke, u delu stava trećeg u odnosu na tuženog AD „VV“ i u stavu četvrtom izreke.

OBAVEZUJU SE tuženi da tužiocu solidarno isplate troškove revizijskog postupka u iznosu od 113.125,00 dinara, u roku od 15 dana, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do isplate.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P1 117/17 od 20.11.2017. godine, stavom prvim izreke, obavezani su tuženi AD „BB“ ... i AD „VV“..., da tužiocu na ime naknade štete za smenski rad za period od februara 2014. godine zaključno sa junom 2014. godine, solidarno isplate mesečne iznose bliže opisane u tom delu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos počev od 16-og u narednom mesecu za prethodni mesec do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime naknade štete za topli obrok i regres za period od februara 2014. godine zaključno sa avgustom 2015. godine, solidarno isplate pojedinačne mesečne iznose bliže opisane u tom delu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos počev od 16-og u mesecu za prethodni mesec do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi AD „VV“ ... da tužiocu na ime naknade štete za topli obrok i regres za period od 01.09.2015. godine zaključno sa decembrom 2016. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose bliže opisane u tom delu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos počev od 16-og u narednom mesecu za prethodni mesec do konačne isplate, dok je tužbeni zahtev da se za potraživanje određeno ovim stavom solidarno obaveže na isplatu i tuženi AD „BB“ ..., odbijen kako neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 127.132,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 404/18 od 02.10.2018. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog AD „VV“ i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke u odnosu na žalioca. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom, u delu stava trećeg izreke u odnosu na tuženog AD „VV“ i u stavu četvrtom izreke presude, tako što su odbijeni tužbeni zahtevi tužioca za isplatu naknade štete za neisplaćeni topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora za naznačeni period. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 38.128,38 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, žalba tuženog AD „BB“ u odnosu na stav treći izreke prvostepene presude (kojom je tužbeni zahtev odbijen u odnosu na ovog tuženog) odbačena je kao nedozvoljena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to odluke u preinačujućem delu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. ZPP.

Drugotuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ocenjujući dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud nalazi da je revizija dozvoljena kao redovna na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), pa je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaključio ugovor o radu sa JŽTP ... 05.02.2003. godine, a posle toga je zaključio više aneksa ugovora o radu. Ugovorom o radu i aneksima istog tužilac je raspoređen da obavlja poslove konduktera u OJ za STP ... . Prema zaključenom ugovoru o radu sa aneksima, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog prvog reda AD „BB“ ... zaključno sa 31.08.2015. godine, jer je kod tog tuženog došlo do statusne promene. Tada je ugovor o radu tužioca na osnovu člana 149. stav 1. Zakona o radu prenet na poslodavca sledbenika ovde tuženog drugog reda AD „VV“ ... . Odlukom Vlade Republike Srbije kod tuženog AD ''BB'' ..., izvršene su statusne promene izdvajanjem uz osnivanje novih akcionarskih društava i to AD za železnički prevoz putnika ''VV'' ..., AD ''GG'' ... i AD za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom ''DD'' ..., koja društva su stekla svojstvo pravnih lica 10.08.2015. godine. Po izvršenoj statusnoj promeni AD ''BB'' ..., tužilac je počev od 01.09.2015. godine je bio u radnom odnosu kod drugotuženog sve do 26.12.2016. godine, kada mu je otkazan ugovor o radu. Visina naknade troškova za ishranu u toku rada, regresa za korišćenje godišnjeg odmora utvrđena je na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca primenom člana 118. stav 1. tačka 5. i 6. Zakona o radu utvrđujući visinu naknade na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka koji je naknadu obračunao primenom kriterijuma iz prethodnog Kolektivnog ugovora (poslodavca prethodnika) i na osnovu raspoložive dokumentacije, smatrajući da tuženi na kome je teret dokazivanja nije dokazao da su u zaradu uključena ova primanja.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za isplatu naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa. Iz obrazloženja proizlazi da kada je u opštem aktu poslodavca propisano da se u cenu radnog časa uračunava i vrednost po osnovu regresa i dodatka za ishranu u toku rada, tada zaposleni ne može ostvariti naknadu ovih troškova jer je to pravo ostvario kroz vrednost obračunatih i isplaćenih časova rada. Kada ugovor o radu i Kolektivni ugovor ne utvrđuju visinu naknade ovih troškova već se kao ovde opštim aktom određuju, da se oni uračunavaju u cenu radnog sata, po oceni drugostepenog suda zaposleni ne može sa uspehom potraživati posebnu isplatu novčanih iznosa iz ovih osnova jer nema odgovarajućeg Kolektivnog ugovora kao opšteg akta, kao istrumenta za njihovu konkretnu realizaciju. Po stavu drugostepenog suda, navedene naknade ne moraju biti nominalno izražene u odluci poslodavca što proističe i iz odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi kojom prilikom je ocenjena ustavnost i zakonitost Zakona o platama u državnim organima i javnim službama u delu kojim je propisano da koeficijent sadrži naknadu za topli obrok i regres.

Imajući u vidu navedeno, pravilno je ukazivanje tužioca u reviziji na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Zakonom o radu predviđeno je pravo zaposlenog na naknadu troškova u vezi sa radom. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu (“Službeni glasnik RS”, br.61/05), koji se primenjuje od 01.01.2006. godine, predviđeno je i pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora (član 118. tačka 5. i 6.), koji moraju biti iskazani u obračunskoj listi za sve zaposlene. Aneksom Kolektivnog ugovora tuženog ( „Sl. Glasnik RS“, br. 4/06) odredbom člana 2. izmenjen je član 57. Kolektivnog ugovora, pa je predviđeno da zaposleni ima pravo na zaradu koja se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, primanja za ishranu u toku rada i primanja za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Odredbom člana 5. stav 1. Aneksa izmenjena je i odredba člana 61, pa je određena vrednost radnog časa za obračun i isplatu zarade za januar-juni 2006 godine u visini 53,50 dinara, a za period juli – decembar 2006.godine 56,00 dinara. Članom 5. stav 6. Aneksa propisano je da je u vrednost jednog radnog časa iz stava 1. i 2. ovog člana uključena i vrednost za ishranu u toku rada i vrednost 1/12 naknade regresa za godišnji odmor svedena na jedan radni čas. Iz ovakvog utvrđenja vrednosti radnog časa ne može se utvrditi koji iznos predstavlja naknadu za troškove ishrane i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, jer isti nisu iskazani u nominalnim iznosima.

Kako je počev od 01.01.2006. godine zaposlenima dato pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, poslodavcima je ostavljena mogućnost da svojim aktom utvrde visinu tih naknada koji mogu biti veći ili manji od naknada predviđenih Opštim kolektivnim ugovorom. Pritom, visina ovih naknada mora biti određena linearno za sve zaposlene, odnosno ovi troškovi moraju biti isplaćeni svim zaposlenima u istom iznosu, bez obzira na stručnu spremu, zvanje i radno mesto. U konkretnom slučaju, tuženi u toku postupka nije dostavio sudu odluku o visini ovih naknada, kao ni sudskom veštaku radi izrade nalaza i mišljenja, iz čega se osnovano može zaključiti da odluku nije ni doneo. To ne isključuje pravo tužioca na isplatu ovih naknada. Ne može se prihvatiti da su zaposlenima, pa i tužiocu, ovi troškovi isplaćeni kroz visinu cene rada, s obzirom da se tuženi nije izjasnio o njihovoj visini, niti je iznos naknade za regres i troškova za ishranu u toku rada nominalno iskazao u platnoj listi tužioca, kako je to predviđeno Zakonom o radu. Na osnovu iznetog, moglo bi se zaključiti da je tuženi u pogledu isplate navedenih naknada, zakonske odredbe primenjivao na štetu tužioca. Obzirom da Aneks kolektivnog ugovora tuženog ne sadrži konkretnu regulativu koja utvrđuje visinu ovih naknada, tužilac može potraživati naknadu u neto iznosima prema parametrima iz ranijeg Kolektivnog ugovora. Tužilac je tužbeni zahtev postavio u visini iznosa naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora utvrđenih na osnovu nalaza i mišljenja veštaka, primenom navedenih parametara. Stoga je ovako postavljeni tužbeni zahtev osnovan.

Posebni kolektivni ugovor nije utvrdio odnos zarada i ostalih primanja koje ulaze u zaradu, niti je to učinjeno ugovorom o radu iako im to pravo zakon priznaje. Posledice nejasnog opšteg akta ne sme da trpi zaposleni. Ako jača ugovorna strana (poslodavac) pripremi tekst ugovora (kao u ovom slučaju), nejasne ili nedovoljno određene odredbe tumače se u korist druge strane (član 100. ZOO). Kada opšti akt, ugovor o radu, a ni obračunska lista ne konkretizuju i ne vrše razdvajanje (tuženi ni veštaku o tome nije dostavio precizne podatke), pravilan je stav prvostepenog suda da to pravo tužiocu treba priznati (Zakon o radu ga priznaje u članu 118). Iz svih istaknutih razloga, imajući u vidu i da tuženi, na koga pada teret dokazivanja, nije do zaključenja glavne rasprave izvršio preciziranje i razdvajanje regresa i toplog obroka u strukturi zarade, pravilno je tužbeni zahtev od strane prvostepenog suda usvojen.

Visina regresa i toplog obroka može biti utvrđena veštačenjem na osnovu parametara iz ranijih opštih akata po osnovu zakonske ili sudske analogije, kao i na osnovu slobodne ocene bez veštačenja ako se novčana obaveza ne može utvrditi odnosno može se utvrditi sa nesrazmernim teškoćama (član 232. ZPP).

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tužiocu koji je uspeo u postupku po reviziji dosuđeni su troškovi revizijskog postupka u iznosu od 113.125,00 dinara i to za sastav revizije 18.000,00 dinara, a čija je visina odmerena na osnovu tarifnog broja 16. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/12), kao i za troškove sudske takse za reviziju u iznosu od 38.050,00 dinara i za taksu na revizijsku odluku u iznosu od 57.075,00 dinara, prema tarifnom broju 1. tačka 5, tarifnom broju 2. tačka 11. Taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ broj 28/94... 106/15). Odluka o troškovima parničnog postupka je doneta u skladu sa uspehom tužioca u sporu, na osnovu članova 153. stav 1, 154, 163. stav 2. i 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Tužiocu se dosuđuje i zakonska zatezna kamata na troškove postupka počev od dana izvršnosti presude pa do isplate.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić