Rev2 145/2023 3.19.1.25.1.4; 3.5,14

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 145/2023
30.03.2023. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dušan Obrenčević, advokat u ... i VV iz ..., protiv tuženog „NIS“ a.d. Novi Sad, čiji je punomoćnik Branislav Grujić, advokat u ..., radi utvrđenja ništavosti aneksa ugovora o radu i poništaja aneksa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4019/17 od 20.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 30. marta 2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4019/17 od 20.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4019/17 od 20.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4019/17 od 20.05.2019. godine, ukinuta je prvostepena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 2P1 1386/15 od 21.12.2016. godine i rešenje istog suda 2P1 1386/15 od 20.06.2017. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca, pa je utvrđeno da su ništavi aneksi ugovora o radu koje su tužioci zaključili sa tuženim kao poslodavcem, i to: Aneks broj 5. ugovora o radu broj ...-... od 01.06.2006. godine zaključen između tužilje AA i tuženog, Aneks broj 4. ugovora o radu broj ...-... od 01.06.2006. godine zaključen između tužilje BB i tuženog i Aneks broj 5. ugovora o radu broj ...-... od 01.06.2006. godine zaključen između tužioca VV i tuženog, te je obavezan tuženi da tužiljama AA i BB na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 553.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate i da tužiljama AA i BB na ime troškova postupka po žalbi isplati iznos od 99.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku. Reviziju izjavljuje zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od 5 sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pobijanom drugostepenom odlukom pravnosnažno je odlučeno o zahtevu tužilaca za utvrđenje ništavosti aneksa ugovora o radu kojim su tužioci raspoređeni na poslove drugog radnog mesta. Revident u reviziji ukazuje na postojanje drugačijih sudskih odluka u pogledu ocene blagovremenosti podnošenja tužbe. Međutim, zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 12.10.2021. godine izražen je stav da se u odnosu na ugovor o radu i njegove izmene i dopune (aneks), može tražiti utvrđenje ništavosti iz razloga koje propisuje Zakon o radu, kao i Zakon o obligacionim odnosima i da tužba za utvrđenje ništavosti ne zastareva. Stoga se tužba za ništavost odredaba aneksa ugovora o radu može podneti nezavisno od roka za podnošenje tužbe u radnom sporu (član 195. stav 2.). Revident ukazuje i na postojanje drugačijih sudskih odluka u pogledu ove vrste sporova, međutim navedenim odlukama ne dokazuje se postojanje neujednačene sudske prakse u istoj činjenično – pravnoj situaciji, da bi bilo potrebno dozvoliti izjavljenu reviziju kao posebnu i o njoj odlučivati radi ujednačavanja sudske prakse. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenog sledi da ne postoji neujednačenost sudske prakse na način na koji se to ukazuje revizijom, niti ima mesta razmatranju pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, s obzirom da se razlozi utvrđenja ništavosti razlikuju od slučaja do slučaja.

Iz iznetih razloga je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20, u daljem tekstu ZPP), i odlučio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP revizija je dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora.

U konkretnom slučaju se ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužioci tužbom traže zaštitu prava iz radnog odnosa. Predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već utvrđenje ništavosti aneksa ugovora o radu i poništaja aneksa, te je izjavljena revizija nedozvoljena u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP.

U ovoj vrsti spora nema mesta ni primeni opšte odredbe člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP, jer prema posebnim odredbama Zakona o parničnom postupku koje regulišu postupak u radnim sporovima revizija prema predmetu spora nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila. Navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora, ali ne u sporovima u kojima prema posebnoj odredbi Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić