U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilje A.S. iz S., čiji je punomoćnik S.R., advokat iz S., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Prekršajni sud u Subotici, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 229/15 od 04.03.2015. godine, u sednici održanoj 18.02.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 229/15 od 04.03.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 229/15 od 04.03.2015. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Subotici P1 136/14 od 20.11.2014. godine u usvajajućem delu i u delu odluke o troškovima postupka tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme u Opštinskom organu za prekršaje u S., čiji je pravni sledbenik Prekršajni sud u S., da se utvrdi da joj je nezakonito prestao radni odnos u Prekršajnom sudu u S. 30.06.2010. godine i da se obaveže tuženi da je vrati u radni odnos na neodređeno vreme i rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, radnim sposobnostima, znanju i iskustvu i da se obaveže tuženi da joj nadoknadi troškove parničnog postupka i obavezana tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka iznosu od 6.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Subotici i odbačena tužba u delu koji se odnosi na poništaj rešenja tuženog SU V-34 br. 633/10 od 08.07.2010. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj nadoknadi troškove žalbenog postupka od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz tačke 12. citirane zakonske odredbe na koju se revizijom ukazuje, jer obrazloženje pobijane presude sadrži jasne i neprotivurečne razloge o bitnim činjenicama.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je rešenjem Vlade Republike Srbije od 27.12.2001. godine imenovana za sudiju Opštinskog organa za prekršaje u B.T., a rešenjem Vlade Republike Srbije od 14.02.2003. godine za sudiju Opštinskog organa za prekršaje u S., gde je stupila na funkciju 10.03.2003. godine, a imenovana je na period od osam godina. Rešenjem Opštinskog organa za prekršaje u S. od 10.03.2003. godine tužilja je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme. Tužilja je 28.07.2009. godine podnela Visokom savetu sudstva prijavu na oglas za izbor sudija u sudovima opšte i posebne nadležnosdti. Odlukom Narodne skupštine Republike Srbije o izboru sudija na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti od 29.11.2009. godine tužilja nije izabrana za sudiju prekršajnog suda u S.. Odlukom Visokog saveta sudstva od 13.01.2010. godine sudijama veća za prekršaje i sudijama opštinskih organa za prekršaje koji nisu izabrani u skladu sa Zakonom o sudijama prestala je dužnost sudije za prekršaje sa 31.12.2009. godine. Tom odlukom neizabranim sudijama je utvrđeno pravo na naknadu plate u trajanju od šest meseci u visini plate koju su primili u trenutku prestanka dužnosti. Rešenjem Prekršajnog suda u S. od 27.01.2010. godine određeno je da tužilja ima pravo na naknadu plate počev od 01.01.2010. godine u trajanju od šest meseci. Tuženi nakon prestanka funkcije sudiji za prekršaje nije ponudio drugo radno mesto. Rešenjem Prekršajnog suda u S. od 08.07.2010. godine utvrđeno je da tužilji prestaje radni odnos i pravo na naknadu plate zaključno sa 30.06.2010. godine, navedeno rešenje tužilja je primila 27.07.2010. godine. Na dan 01.01.2010. godine kod tuženog nisu bila popunjena radna mesta sekretara i jedno radno mesto sudijskog pomoćnika. Konkurs za popunjavanje navedenih radnih mesta objavljen je u dnevnom listu ''Politika'' dana 21.10.2010. godine. Tužilja nije podnela prijavu na javno objavljeni konkurs jer nije imala saznanja. U vreme kada joj je prestala sudijska funkcija (31.12.2009. godine) ispunjavala je uslove za raspoređivanje na radno mesto sekretara i sudijskog pomoćnika. Tužilja je od 14.10.2010. godine u radnom odnosu u AD M.B. u restrukturiranju. Dana 24.02.2010. godine tužilja je podnela Upravnom sudu tužbu radi poništaja odluke VSS od 13.01.2010. godine. Upravni sud se rešenjem od 21.05.2010. godine oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio Ustavnom sudu. Rešenjem Ustavnog suda od 11.05.2012. godine odbačena je žalba tužilje izjavljena protiv odluke VSS od 13.01.2010. godine, poništeno rešenje Upravnog suda od 21.05.2010. godine i odlučeno da Upravni sud treba ponovo da odlučuje o tužbi tužilje protiv odluke VSS od 13.01.2010. godine. Rešenjem Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu od 14.01.2011. godine odbačena je tužba tužilje od 26.02.2010. godine radi poništaja odluke VSS od 13.01.2010. godine. Rešenjem Ustavnog suda od 26.10.2012. godine odbačena je ustavna žalba tužilje izjavljena protiv odluke Narodne skupštine o izboru sudija na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti i odluke VSS od 13.01.2010. godine.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu od 23.05.2013. godine uvažena je tužba tužilje i poništena odluka VSS od 13.01.2010. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje. Dana 17.09.2013. godine VSS je u ponovnom postupku doneo novu pojedinačnu odluku kojom je utvrđeno da je tužilji prestala funkcija sudije za prekršaje dana 31.12.2009. godine jer je prestao da postoji opštinski organ za prekršaje u koji je bila imenovana. Protiv te odluke tužilja je pokrenula spor pred Upravnim sudom tužbom od 18.11.2013. godine koji još uvek nije okončan. Posle poništaja odluke VSS od 13.01.2010. godine tužilja je 10.09.2013. godine podnela predlog za mirno rešavanje spora Republičkom javnom pravobraniocu radi utvrđivanja nezakonitog prestanka radnog odnosa kod tužene radi poništaja rešenja tuženog od 08.07.2010. godine, raspoređivanje na odgovarajuće radno mesto u bilo koji organ Vlade RS, te uspostavljanja prava i obaveze iz radnog odnosa ali nije dobila odgovor. Rešenjem Prekršajnog suda u S. od 09.08.2013. godine odbijen je predlog tužilje za ponavljanje postupka radi poništaja rešenja Prekršajnog suda u S. od 08.07.2010. godine kojim je konstatovan prestanak radnog odnosa i pravo na naknadu zarade iz razloga što dokazi koji se iznose kao razlog za ponavljanje postupka nisu takvi da bi mogli dovesti do drugačijeg rešenja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužilji prestankom njene dužnosti sudije za prekršaje nije prestao i radni odnos kod tužene i da je tužena kao poslodavac propustila da odluči o tužiljinom radnom pravnom statusu, a u smislu odredbe člana 3. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“ br. 79/2005, sa izmenama i dopunama), a koji se primenjuje na zaposlene u organima za prekršaje, na osnovu člana 181. i 190. istog zakona. Posebno, što prema članu 2. stav 2. navedenog zakona, sud je, odnosno druga lica koja na funkciju bira Narodna skupština ili postavlja Vlada i lica koja prema posebnim propisima imaju položaj funkcionera, nisu državni službenici. Kako je tužena to propustila da učini, odnosno nije izvršila svoju obavezu kao poslodavac prema tužilji, jer joj nije obezbedila rad na odgovarajućem radnom mestu, to je po stanovištu prvostepenog suda tužilji nezakonito prestao radni odnos kod tužene. Zbog toga je usvojio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud u pobijanoj presudi zauzima suprotno pravno stanovište izraženo u prvostepenoj presudi. Ovakav pravni stav prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

U postupku je utvrđeno da je tužilji kao sudiji organa za prekršaje prestala dužnost sa danom 31.12.2009. godine i utvrđena joj naknada plate u trajanju od 6 meseci koju je imala u trenutku pre prestanka funkcije. Kod ovako utvrđene činjenice radnopravni status tužilje odredba člana 181. stav 2. Zakona o državnim službenicima, mogla se primeniti samo do početka rada sudova za prekršaje, odnosno 01.01.2010. godine. Počev od 01.01.2010. godine, obzirom da tužilja nije izabrana da vrši funkciju sudije za prekršaje, pitanje njenog radnopravnog statusa regulisano je primenom odredbe člana 101. Zakona o sudijama. Ova zakonska odredba predviđa prestanak dužnosti neizabranih sudija danom stupanja na dužnost izabranih sudija, sa pravom da sudije u statusu neizabranih sudija ostvaruju pravo na naknadu u trajanju od 6 meseci. Stoga se tužilja ne može pozivati da joj je kod tužene nezakonito prestao radni odnos, kao zaposlenom državnom službeniku kod tužene.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje da je tužilji nezakonito prestao radni odnos kod tužene. Ovo stoga što se tužilja ne može u pogledu svog radnopravnog statusa pozivati na odredbu člana 70. stav 1. i 2. Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Službeni glasnik RS“ 48/91 ... 39/2002). Primena ovog zakona nije merodavan propis u odnosu na radnopravni status tužilje. Na njen radnopravni status do 01.01.2010. godine primenjivala se odredba člana 181. stav 2. Zakona o državnim službenicima koja je predviđala da se na sudije organa za prekršaje primenjuju odredbe Zakona o radnim odnosima u državnim organima, samo do početka radova sudova za prekršaje. Kako su ovi sudovi otpočeli sa radom primenom Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ 116/08 i 104/09), a koji su ustanovljeni članom 11. član 4. i odredbom člana 98. tog zakona od 01.01.2010. godine, tužilja je kao neizabrani sudija bila u radnom odnosu kod tužene sve do 30.06.2010. godine do kada je primala naknadu, a nakon toga joj pravilno i na osnovu zakona doneto rešenje o prestanku radnog odnosa od strane tužene.

Pravilno je odbačena tužba u delu koji se odnosi na poništaj rešenja tuženog od 08.07.2010. godine. Tužilja je rešenje kojim je utvrđeno da joj prestaje radni odnos primila 27.07.2010. godine, a tužbu je podnela 16.07.2013. godine. S obzirom da je od saznanja za povredu prava do podnošenja tužbe u ovom sporu istekao rok za traženje sudske zaštite od 90 dana iz člana 195. Zakona o radu, kao i rok propisan članom 71. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, tužilja je prekludirana u traženju sudske zaštite u ovom sporu, pa je u ovom delu tužba pravilno odbačena.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.