Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj jer u konkretnom slučaju, uzimajući u obzir vrstu i prirodu spora, sadržinu tražene sudske zaštite i način presuđenja ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti potreba novog tumačenja prava. Dati razlozi odluka nižestepenih sudova o odbijanju tužbenog zahteva u skladu su sa zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 05.07.2022. godine i postojećom sudskom praksom Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u tumačenju i primeni relevantog materijalnog prava, a kod utvrđenja da je tužiocu koji je zaposlen u javnoj ustanovi isplaćivana plata u čijem koeficijentu je sadržana naknada troškova za ishranu u toku rada (topli obrok) i regres za korišćenje godišnjeg odmora u smislu člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/2001...123/21), kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi. Tužilac se u reviziji pozvao na jednu odluku ovog suda s namerom da potkrepi tvrdnju o postojanju različitih sudskih odluka u istoj činjeničnopravnoj situaciji kao u ovom slučaju. Međutim, odluka na koju se revident poziva s obzirom na to da se radi samo o jednoj odluci najviše pravne instance ne može se tumačiti kao izraz ustaljene sudske prakse, pogotovo što je posle ove odluke donet navedeni zaključak Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda.

Iz navedenih razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj pravnoj stvari prihvati odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, pa je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate neisplaćenih troškova toplog obroka i regresa podneta je 21.06.2021. godine, a podneskom od 10.05.2022. godine tužilac je opredelio tužbeni zahtev potražujući ukupan iznos od 373.886,78 dinara. Prvostepeni sud je utvrdio vrednost predmeta spora od 90.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, te da je vrednost predmeta spora određena visinom novčanog potraživanja tužioca koje ne prelazi zakonom propisani imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković