Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovan je revizijski navod da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu postupka jer se presuda na koju se izjavljuje revizija nije bavila razlozima žalbe (a što bi spadalo u bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP) a ovo iz razloga što je drugostepeni sud postupao u okviru svoje nadležnosti i pravilno ocenio da je prvostepena presuda zasnovana na činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku na koje je pravilno primenjeno materijalno pravo.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao menadžer bio u radnom odnosu kod tuženog od 21.01.1998. do 15.04.2015. godine kada mu je prestao radni odnos. Radio je u ..., ali je prebačen na rad u ... na osnovu aneksa broj ... od 17.06.2013. godine na poslove saradnika za obradu dokumentacije u službi za ... . Aneksom broj ... od 05.05.2014. godine premešten je na radno mesto saradnika u službi za ... . U toku 2011. godine tužilac je zaključio aneks broj ... dana 10.02.2011. godine ali je podneo tužbu za poništaj tog aneksa u kom sporu je uspeo u predmetu P1 2440/11 (doneta pravnosnažna presuda 13.11.2013. godine) kojom je aneks broj ... poništen kao nezakonit. Tužilac je zaključio ukupno 14 aneks ugovora, ali druge anekse nije poništavao, tj. nije pokretao spor pred sudom. Programom za rešavanje viška zaposlenih tuženog od 23.05.2015. godine, u cilju smanjenja troškova poslovanja racionalizacije, te optimalnog korišćenja ljudskih resursa i prilagođavanja poslova potrebama novih procesa organizacije rada, tuženi je izmenio Pravilnik o sistematizaciji i Pravilnikom od 23.11.2013. godine i izmenama istog Pravilnika od 02.04.2015. godine ukinuti su poslovi sistematizovani u okviru službe za ..., tj. poslovi koje je tužilac obavljao. Kod tuženog nije mogla biti primenjena neka od mera za zapošljavanje u smislu člana 155. tačka 5. ZOR i tačke 8. Programa, pa je tuženi doneo otkazno rešenje. Dana 17.12.2004. godine zaključen je Kolektivni ugovor između tuženog i reprezentativnih sindikata, a prema članu 75. istog predviđeno je da se Program rešavanja viška zaposlenog donosi u skladu sa ZR-u te da se zaposlenom ne može otkazati ugovor o radu zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena do donošenja Programa, a da u slučaju proglašenja viška zaposlenih poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenima isplati otpremninu u iznosu od 400 evra neto za svaku navršenu godinu rada kod tuženog. Sledećeg meseca direktor tuženog je doneo odluku o pokretanju postupka za rešavanje viška zaposlenih od 26.01.2015. godine a istog dana je donet i Predlog rešavanja viška zaposlenih. Prema članu 6. predloga predviđeno je da posebnu zaštitu od proglašenja tehnološkim viškom uživaju: zaposleni za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta kao i ovlašćeni predstavnik sindikata i oni će biti premešteni na druge odgovarajuće poslove kod poslodavca. Prema sadržini rešenja u NSZ Filijale za ... od 22.05.2013. godine, kod tužioca postoji prvi stepen teškoća i prepreka u radu, ali su iste male, pa tužilac stoga ima status osobe sa invaliditetom koja se zapošljava pod opštim uslovima (dakle ne pod posebnim uslovima).

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je polazeći od odredbe čl. 153. i 160. ZR-u odbio kao neosnovan tužbeni zahtev nalazeći da je tuženi u svemu poštovao proceduru vezanu za donošenje rešenja o prestanku radnog odnosa tuženog, tj. nije povredio odredbe zakona niti podzakonskog akta. Program rešavanja viška zaposlenih kod tuženog donet je u skladu sa Kolektivnim ugovorom tuženog od 17.12.2014. godine. Tuženi je u skladu sa zakonom i čl. 153-160. ZR-u sproveo postupak, uredno je pribavio mišljenje NSZ i reprezentativnog sindikata, što znači da nije postupao nezakonito. Nije od značaja što tužiocu nije ponuđeno drugo radno mesto pri donošenju rešenja o prestanku radnog odnosa, a ovo iz razloga što su kompletna služba za ... i sva radna mesta u njoj ukinuta shodno naznačenom programu (gde je bio raspoređen tužilac). Tuženi je bio u obavezi da na osnovu Kolektivnog ugovora izuzme samozaštićene kategorije zaposlenih, ali u istu kategoriju ne spada tužilac. Shodno tome, nije bilo mesta ni primeni kriterijuma za ocenjivanje zaposlenih.

Drugostepeni sud u svemu prihvata stanovište prvostepenog suda, nalazeći da je prilikom donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa tužiocu tuženi u svemu ispoštovao odredbe zakona i podzakonskih akata, a nije bilo potrebe za primenom kriterijuma iz člana 155. stav 4. ZOR niti za ocenjivanje zaposlenih. Ovo je iz razloga što je ukidanjem tužiočevog radnog mesta stvarno i objektivno prestala potreba za njegovim radom. Po oceni apelacionog suda bez uticaja je i navod iz žalbe tužioca da je isti imao status invalida rada i da ga je trebalo izuzeti iz otkaza jer je u toku prvostepenog postupka pravilno utvrđeno da se tužilac zapošljava pod opštim uslovima, dakle bez posebnih privilegija i uslova, što znači da isti ne spada u zaštićenu kategoriju zaposlenih po osnovu invalidnosti manjeg stepena. Stoga poslodavac – tuženi nije u obavezi da ga izuzima od programa proglašavanja za tehnološki višak. Ukidanjem tužiočevog radnog mesta stvarno i objektivno prestala je potreba za njegovim radom.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilac nije mogao biti svrstan u kategoriju zaštićenih zaposlenih iako je imao status invalida rada jer se isti zapošljavao pod opštim uslovima bez posebnih privilegija i uslova što znači da isti nije spadao u zaštićenu kategoriju zaposlenih., Činjenica da je tužilac pravnosnažnom presudom P1 2440/11 od 13.11.2013. godine poništio aneks broj ... kao nezakonit, ne utiče na pravilnost pobijane odluke. Ovo je iz razloga što je tužilac zaključio i druge anekse ugovora koje nije pobijao u sudskom postupku (ukupno 14 aneksa ugovora). Stoga pobijanje aneksa broj ... nije od posebnog značaja za donošenje drugačije odluke kada je isti naknadno zaključio druge anekse. Zato nije imalo potrebe ispitati da li bi zbog poništaja aneksa ... isti bio raspoređen na drugo radno mesto. Neprihvatljivi su revizijski navodi da drugostepeni sud nije doneo obrazloženu odluku. Naprotiv, ista je zasnovana na prihvatljivim razlozima i pravilnoj primeni materijalnog prava. Razloge navedene u drugostepenoj presudi u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode iz revizije, ali nalazi da isti nisu od posebnog značaja za donošenje drugačije odluke.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić