Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 146/2021
03.02.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Vladica R. Jović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, VP 9932 Ćuprija, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo u Beogradu, radi isplate troškova prevoza, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 650/18 od 17.05.2018. godine, u sednici održanoj 03.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE predlog tužene da se o reviziji izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 650/18 od 17.05.2018. godine, odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 650/18 od 17.05.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 650/18 od 17.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena ispravljena presuda Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica u Ćupriji P1 200/2016 od 12.10.2017. godine, u delu stava prvog izreke, kojim je tužena obavezana da tužiocu na ime neisplaćenih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada za mesec septembar 2013. godine isplati 11.986,00 dinara. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je u preostalom delu odluke o dosuđenoj zakonskoj zateznoj kamati i u delu rešenja o troškovima parničnog postupka ukinuta i vraćena prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je izjavila posebnu reviziju na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj. Naime, presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od usaglašene sudske prakse u kojoj je raspravljeno pitanje prava na naknadu troškova prevoza, pa prihvatanje odlučivanja o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj ne bi uticalo na drugačiji ishod spora, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP Vrhovni kasacioni sud nalazi da izjavljena revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici iz radnog odnosa podneta je 03.09.2016. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 11.986,00 dinara.

Kako se u ovom radnom sporu tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić