U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Maja Đinđić Nur, advokat iz ..., protiv tuženog „Revnost“ a.d. Novi Sad, čiji je punomoćnik Ivan Jeneckov, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1818/2020 od 13.01.2021. godine, u sednici veća održanoj 03.03.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1818/2020 od 13.01.2021. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P1 1/2018 od 19.02.2020. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu Ugovora o radu u toku probnog rada br. .. od 09.11.2017. godine, kao i da se obaveže tuženi da tužilju reintegriše u radni odnos. Stavom drugim, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 88.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1818/2020 od 13.01.2021. godine, u stavu prvom izreke odbijena je žalba tužilje i potvrđena je navedena prvostepena presuda. U stavu drugom, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. učinjeni u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je blagovremeno dostavio odgovor na reviziju u kome je osporio revizijske navode tužilje i predložio da se ista odbije kao neosnovana.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu, u granicama revizijskih navoda u skladu sa odredbom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji je ukazano da je došlo do bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, ali revident nije naveo protivno kojoj odredbi ZPP je postupio drugostepeni sud i da je takvo postupanje imalo za posledicu donošenje nezakonite i nepravilne presude. Stoga Vrhovni kasacioni sud nije mogao oceniti osnovanim revizijske navode da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP. Odredba člana 407. stav 2. ZPP propisuje da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ZPP. Pobijana presuda nije doneta primenom navedene zakonske odredbe, pa osporavanje ocene dokaza kojim se suštinski osporavaju činjenice utvrđene u prvostepenom postupku nije dozvoljeno u revizijskom postupku.

Prema činjeničnom utvrđenju, tužilja je Ugovorom o radu broj .. od 01.09.2017. godine zasnovala radni odnos kod tuženog na određeno vreme zbog povećanja obima posla u trajanju od 365 dana sa probnim radom u trajanju od 6 meseci i nakon obuke stupila je na rad 04.09.2017. godine. Tuženi je dana 09.11.2017. godine doneo rešenje o otkazu ugovora o radu u toku probnog rada. U obrazloženju je naveo da je tužilji prestao probni rad s obzirom da iz ocene probnog rada za tužilju od 06.11.2017. godine, koji je posmatran u periodu od 04.09.2017 do 04.11.2017. godine, proizlazi da nije ispunila opšta očekivanja vezana za datu poziciju, da nije postigla potreban nivo kvaliteta obavljanja zadataka, da odnos prema potrošačima nije bio na zadovoljajućem nivou, da je upravnik SSG ... podneo tuženom predlog za raskid ugovora o radu u kome navodi da je tužilja započela rad sa veoma skromnim poznavanjem pravila i procedure koje stanje se nije poboljšalo ni nakon dva meseca i da se ne očekuje poboljšanje ni u narednom periodu, u prilog čemu je dostavio kontrolne ček liste i ček liste standarda u kojima je tužilja po većini parametara rada ocenjivana sa ocenom 0. Tužilja je počev od 08.11.2017. godine bila privremeno sprečena za rad zbog bolesti deteta, o čemu je obavestila tuženog.

Odlučujući o tužbenom zahtevu tužilje, prvostepeni sud je zakonitost osporenog rešenja cenio u okviru instituta probnog rada koji je u konkretnom slučaju predviđen u trajanju od 6 meseci. Tužilja nije pokazala zadovoljavajuće rezultate odnosno odgovarajuće stručne i radne sposobnosti u toku probnog rada, te je zakonsko pravo tuženog kao poslodavca da tužilji otkaže ugovor o radu, što je i obrazloženo u osporenom rešenju o otkazu. Tužiljin rad je posmatran u periodu od 04.09.2017. do 04.11.2017. godine, pre nastupanja privremene sprečenosti za rad tužilje zbog bolesti deteta. Stoga, prvostepeni sud nalazi da je pobijano rešenje doneto u skladu sa članom 36. Zakona o radu. Tužilja ne uživa zaštitu od otkaza ugovora o radu u skladu sa odredbom člana 187. Zakona o radu, s obzirom da nije dokazala da se radi o odsustvu radi nege deteta ili posebne nege deteta predviđenih odredbom člana 94. i 96. Zakona o radu. U konkretnom slučaju nije postojala obaveza poslodavca da postupi na način predviđen odredbom člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, prilikom otkazivanja ugovora o radu sa probnim periodom.

Drugostepeni sud odbija žalbu tužioca i potvrđuje prvostepenu presudu prihvatajući u svemu razloge prvostepenog suda.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je nižestepenim odlukama odbijen tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja otkaza ugovora o radu.

U konkretnom slučaju sa tužiljom je ugovoren probni rad. Probni rad se može ugovoriti i kod radnog odnosa na određeno i na neodređeno vreme. Ugovorom o radu od 01.09.2017. godine, tužilja je primljena u radni odnos na određeno vreme, sa odredbom o ugovorenom probnom radu u trajanju od 6 meseci. Poslodavac, u skladu sa izričitom odredbom člana 36. stav 3. Zakona o radu, može da otkaže ugovor o radu pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad. Poslodavac je u tom slučaju dužan da obrazloži rešenje o otkazu i navede razloge zbog kojih se zaposlenom otkazuje ugovor o radu. Tuženi je u konkretnom slučaju postupio na zakonom propisan način. U rešenju o otkazu navedeno je da tužilja nije zadovoljila zahteve posla, kao i razlozi za takav zaključak.

U reviziji tužilja osporava pravilnu primenu materijalnog prava. Ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili čl 36. Zakona o radu jer nije jasno utvrđeno ko je bio nadležan za praćenje i ocenjivanje rada zaposlenih i da se to ne može utvrditi iz obrazloženja rešenja. Rešenje o otkazu ugovora o radu mora sadržati jasno obrazloženje sa razlozima otkaza. Ukazuje da tuženi nije priložio Kolektivni ugovor, kako bi se utvrdila sadržina normi na koje se pozivaju i tuženi i sud i kako bi se utvrdilo da li je u skladu sa čl. 8. i 9. Zakona o radu. Prilikom donošenja rešenja o otkazu bilo je neophodno utvrditi da rezultati rada izostaju zbog nedovoljnog rada i zalaganja tužilje, kako to predviđa Konvecija MOR-a br. 158, sa Preporukom br. 166 gde se propisuje da radniku neće prestati radni odnos zbog nezadovoljavajućeg vršenja posla, izuzev ako mu je poslodavac prethodno dao instrukciju i pismeno upozorenje, a ako radnik i posle isteka odgovarajućeg roka predviđenog za poboljšanje, nastavi i dalje da obavlja dužnosti na nezadovoljavajući način, radni odnos mu može prestati. Ukazuje i na pogrešnu primenu odredbi članova 103. i 187. Zakona o radu, kao i člana 73. Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani izneti revizijski navodi tužilje. Radne sposobnosti tužilje u toku trajanja probnog rada bile su predmet ocene od strane njenog neposrednog rukovodioca. Utvrđeno je da tužilja nije zadovoljila kriterijume za obavljanje poslova konkretnog radnog mesta, o čemu pobijano rešenje sadrži detaljno i jasno obrazloženje. Ne postoji propisana obaveza da je bilo neophodno utvrditi da rezultati rada izostaju zbog nedovoljnog rada i zalaganja tužilje za vreme trajanja probnog rada. Kada se otkaz daje u toku probnog rada, ne postoji obaveza poslodavca da zaposlenom ostavi rok za poboljšanje rada. Navedeno iz razloga što je otkazivanje ugovora o radu pre isteka perioda probnog rada poseban slučaj prestanka radnog odnosa, izričito regulisan odredbom člana 36. Zakona o radu. U slučaju ugovorenog probnog rada, i poslodavac i zaposleni mogu otkazati ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana (član 36. stav 3.). Ukoliko otkaz učini poslodavac, dužan je da u rešenju o otkazu obrazloži razloge iz kojih proizilazi osnov za otkazivanje ugovora o radu. Kako je u konkretnom slučaju tuženi, poslodavac je postupio na opisani način, sledi da je tužilji ugovor o radu otkazan na zakonit način.

Neosnovano se ukazuje i da je odluka doneta primenom odredbe Kolektivnog ugovora čija sadržina nije utvrđena jer su nižestepene odluke donete su primenom odredbi Zakona o radu.

Nasuprot revizijskim navodima pravilno su primenjene i odredbe članova 103. i 187. Zakona o radu. U konkretnom slučaju utvrđeno je da tužilja nije odsustvovala sa rada radi nege deteta u smislu odredbi predviđenih članovima 94. i 96. Zakona o radu. Stoga, sprečenost za rad tužilje nije od uticaja na zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužilje kao neosnovanu, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Na temelju ovlašćenja iz člana 165. stav 1. ZPP odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka, jer tužilja u istom nije uspela, dok sastav odgovora na reviziju od strane tuženog nije potreban radi vođenja parnice u smislu člana 154. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B.Slijepčević

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić