.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1462/2023
26.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilja AA iz ..., BB iz ... kod ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nina Ranković, advokat iz ..., protiv tuženog Obrazovno – vaspitnog centra „Osečina“ iz Osečine, čiji je punomoćnik Državni pravobranilac, Odeljenje u Valjevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3879/22 od 16.11.2022. godine, u sednici održanoj 26.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3879/22 od 16.11.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3879/22 od 16.11.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 468/21 od 18.08.2022. godine, stavom I izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilja kojim su tražile da sud tuženog obaveže da im isplati na ime naknade štete zbog neisplaćene naknade za ishranu u toku rada za period od 17.06.2018. godine do 17.06.2021. godine i to: tužilji AA iz ... iznos od 259.491,44 dinara; tužilji BB iz ... iznos od 273.464,45 dinara i tužilji VV iz ... iznos od 97.495,17 dinara, sve sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom obračunatom na svaki pojedinačni iznos, kao neosnovan. Stavom II izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilja kojim su tražile da sud tuženog obaveže da im isplati na ime naknade štete zbog neisplaćene naknade za korišćenje godišnjeg odmora za period od 17.06.2018. godine do 17.06.2021. godine i to: tužilji AA iz ... iznos od 127.910,67 dinara; tužilji BB iz ... iznos od 127.910,67 dinara i tužilji VV iz ... iznos od 127.910,67 dinara, sve sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom obračunatom na svaki pojedinačni iznos, kao neosnovan. Stavom III izreke, obavezane su tužilje da tuženom solidarnom naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara. Stavom IV izreke, oslobođene su tužilje plaćanja troškova postupka na ime sudske takse saglasno članu 9. i 10. Zakona o sudskim taksama.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 3879/22 od 16.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Osnovnog suda u Valjevu P1 468/21 od 18.08.2022. godine, u stavovima prvom, drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbije je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje su izjavile blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložile da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužilja. Troškove revizijskog postupka je tražio opredeljeno.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiljama na ime neisplaćenih troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, u utuženom periodu, a pobijana odluka doneta je u skladu sa Zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 05.07.2022. godine, po kom zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava, ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kome je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog.
Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, što je ovde slučaj, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilje su, kao formalni suparničari, podnele 17.06.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 501.375,12 dinara (najviši iznos potraživanja tužilje BB).
Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kom pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Troškovi revizijskog postupka na ima angažovanja zastupnika za sastavljenje revizije i za sudske takse tuženom nisu bili potrebni, u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku.
Iz tog razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu trećem izreke doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postuku.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
