.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1463/2015
15.01.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje N.Đ. iz T., čiji je punomoćnik V.S., advokat iz K., protiv tuženog Kompanije D.o. ADO iz B., čiji je punomoćnik LJ.K.-M. iz B., radi poništaja rešenja i utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1-3664/14 od 24.02.2015. godine, u sednici veća od 15.01.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1-3664/14 od 24.02.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu, Sudska jedinica u Topoli P1- 1998/13 od 28.05.2014. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja tuženog od 12.06.2013. godine kojim joj je prestao radni odnos. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je radni odnos, koji je kod tuženog zasnovala po osnovu ugovora o radu od 09.05.2012. godine, 26.07.2012. godine, 30.08.2012. godine, 26.12.2012. godine, 02.04.2013. godine i 12.06.2013. godine, prerastao u radni odnos na neodređeno vreme dana 19.06.2013. godine. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se tuženi obaveže da sa njom po pravnosnažnosti presude zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme počevši od 19.06.2013. godine, pod istim uslovima propisanim ugovorima o radu iz stava drugog izreke. Stavom četvrtim izreke određeno je da svaka stranka snosi svoje parnične troškove.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1-3664/14 od 24.02.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv drugostepene presude tužilja je blagovremeno preko punomoćnika izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom, budući da su u obrazloženju drugostepene presude ocenjeni bitni žalbeni navodi i navedeni razlozi koji su uzeti u obzir po službenoj dužnosti, u smislu člana 396. stav 1. ZPP. Revizijom se ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, zbog koje se revizija ne može izjaviti, prema članu 407. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženim zaključila ugovor o radu 09.05.2012. godine, do 14.08. iste godine, za obavljanje poslova preuzimača rizika 3, na određeno vreme zbog privremenog povećanja obima posla. Nakon toga, tužilja je sa tuženim zaključila još četiri ugovora o radu na određeno vreme, koji su bili istovetne sadržine, a poslednji ugovor zaključen je 15.03.2013. godine sa trajanjem do 14.05.2013. godine. Rešenjem tuženog od 14.05.2013. godine tužilji je odobreno korišćenje godišnjeg odmora u trajanju od 25 radnih dana za 2013. godinu, od 15.05. do 18.06.2013. godine. Dana 12.06.2013. godine tuženi je doneo pobijano rešenje kojim tužilji prestaje radni odnos sa 18.06.2013. godine, u smislu člana 175. tačka 1. u vezi člana 192. Zakona o radu. U obrazloženju je navedeno da je sa tužiljom bio zasnovan radni odnos na određeno vreme do 14.05.2013. godine, pa joj prestaje radni odnos kod tuženog istekom roka za koji je radni odnos zasnovan, pošto iskoristi pravo na godišnji odmor. Utvrđeno je da je tužilja nakon isteka roka za koji je zasnovan poslednji radni odnos na određeno vreme nastavila da radi kod tuženog još četiri radna dana, zaključno sa 20.05.2013. godine, a 21.05.2013. godine uručeno joj je rešenje o korišćenju godišnjeg odmora.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u nižestepenim presudama pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja tuženog kojim joj je prestao radni odnos, i za utvrđenje da je radni odnos kod tuženog prerastao u radni odnos na neodređeno vreme.
Prema članu 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ...54/09), radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan. Prema članu 37. stav 1. ovog zakona, radni odnos zasniva se na vreme čije je trajanje unapred određeno, kada su u pitanju, između ostalog, povećanje obima posla koje traje određeno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12 meseci. Prema stavu 4. ovog člana, radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos.
Tužilji je pobijanim rešenjem prestao radni odnos po isteku roka za koji je zasnovan, pa je stoga ovo rešenje zakonito, u smislu člana 175. stav 1. Zakona o radu. Nisu ispunjeni uslovi da radni odnos koji je tužilja sa tuženim zasnivala ugovorima o radu na određeno vreme preraste u radni odnos na neodređeno vreme, u smislu člana 37. stav 4. ovog zakona. Naime, utvrđeno je da tužilja nije nastavila sa radom kod tuženog pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos, već četiri radna dana, a da 21.05.2013. godine nije obavljala posao kod tuženog, već je samo pozvana da primi rešenje o korišćenju godišnjeg odmora. Vreme koje je tužilja provela na godišnjem odmoru, ne smatra se vremenom koje je tužilja provela na radu kod tuženog, u smislu člana 37. Zakona o radu, već je to samo period u kome je tužilja faktički obavljala posao kod tuženog. Stoga se revizijom neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Snežana Andrejević, s.r.
