Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 551/22 od 29.06.2022. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke, a žalba tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, potvrđena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 388/15 od 06.10.2015. godine u stavu drugom izreke, kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilaca u odnosu na četvorotuženu Republiku Srbiju i potvrđeno rešenje o troškovima sadržano u stavu četvrtom izreke kojim su obavezani tužioci da tuženoj Republici Srbiji solidarno naknade troškove postupka, a žalba tužilaca odbijena kao neosnovana. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnov zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije (kao pravnog sledbenika Agencije za privatizaciju) za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv stavova prvog i četvrtog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, shodno članu 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije, kao o izuzetno dozvoljenoj.

Po oceni Vrhovnog suda u ovom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava, imajući u vidu da je o ovakvoj činjeničnopravnoj situaciji stav izražen u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1341/16 od 31.01.2018. godine, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

U sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, kao u drugim imovinskopravnim sporovima – prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela, pošto se ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa kada je revizija uvek dozvoljena po članu 441. ZPP.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 06.12.2010. godine, od strane više tužilaca, koji se nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP, u kojoj situaciji se vrednost predmeta spora merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije, saglasno članu 403. stav 3. ZPP, određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog tužioca zasebno. Vrednost pobijanog dela drugostepene presude, kao najveći pojedinačno usvojeni zahtev jednog od tužilaca je 7.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtevi odnose na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud utvrdio da revizija nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković