.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1464/2014
10.06.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović, Marine Govedarica, Ljubice Milutinović i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje I.Đ., iz B., čiji je punomoćnik I.K., advokat iz V., protiv tužene Specijalne bolnice za rehabilitaciju „B.“ iz B.B., čiji je punomoćnik M.R., advokat iz B., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2488/14 od 22.07.2014. godine, na sednici održanoj 10.06.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2488/14 od 22.07.2014. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2488/14 od 22.07.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Bujanovcu, presudom P1 913/13 od 17.03.2014. godine, obavezao je tuženu da plati tužilji na ime naknade štete za period od 26.09.2010. godine do 02.02.2012. godine, određene mesečne novčane iznose, zajedno sa zakonskom zateznom kamatom (sve bliže određeno u stavu prvom izreke). Obavezao je tuženu da naknadi tužilji troškove postupka od 65.076,00 dinara (stav drugi izreke).
Apelacioni sud u Nišu, presudom Gž1 2488/14 od 22.07.2014. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Bujanovcu P1 913/13 od 17.03.2014. godine.
Protiv drugostepene presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14), a u vezi člana 23. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 55/14), ocenio da revizija tužene nije izuzetno dozvoljena.
Tužena se u reviziji poziva na različitu sudsku praksu u postupanju u predmetima u kojima tužioci, zaposleni u zdravstvenim ustanovama na teritoriji Opštine B., P. i M. traže naknadu štete zbog manje isplaćene plate, koja im pripada po Zaključku Vlade Republike Srbije broj 121-14320/2001-2 od 18.12.2001. godine. U reviziji se poziva na presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 930/10 od 26.05.2010. godine, koju ne prilaže.
Stranka koja podnose posebnu reviziju, zbog ujednačavanja sudske prakse, dužna je da uz reviziju dostavi sudske odluke na osnovu kojih Vrhovni kasacioni sud utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije. Kako se o različitom postupanju sudova ne odlučuje na osnovu revizijskih navoda, već na osnovu sudskih odluka, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije tužene iz odredbe člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja, na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP, pa je utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Tužba je podneta 26.09.2013. godine. U tužbi je naznačena vrednost predmeta spora od 100.000,00 dinara, koji iznos tužilja potražuje od tužene na ime neisplaćenog dodatka na zaradu za period od 26.09.2010. godine pa od 02.02.2012. godine. Tužilja je podneskom od 29.01.2014. godine, preinačila tužbu, povećanjem postojećeg tužbenog zahtev na ukupan iznos od 149.397,12 dinara, koji iznos je naznačen u uvodu prvostepene i drugostepene presude kao vrednost predmeta spora.
Odredbom člana 441. ZPP, je propisano, da revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinsko pravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, je propisano da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude od 149.397,12 dinara, kao glavnog zahteva ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe (računajući da je 29.01.2014. godine 1 evro iznosio 115,988 dinara i vrednost predmeta spora pobijanog dela izražena u evrima iznosila 1.288,0305 evra), to revizija tužene nije dozvoljena, na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Milomir Nikolić,s.r.
