U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milovan Milutinović, advokat iz ..., protiv tuženog „PaySpot“ DOO iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Radojica Simikić advokat iz ..., radi utvrđenja o preobražaju radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3501/18 od 04.02.2019. godine, u sednici veća održanoj 13.05.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3501/18 od 04.02.2019. godine, kao neosnovana.

ODBIJAJU SE zahtev tužilje i zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji, kao neosnovani.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1974/2017 od 18.09.2018. godine, stavom prvim i drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa se utvrđuje da je radni odnos tužilje kod tuženog zasnovan na određeno vreme sa periodom rada od 14.06.2017.godine do 13.09.2017.godine po osnovu ugovora o radu od 14.06.2017.godine, dana 20.09.2017.godine prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, i obavezuje tuženi da tužilju vrati na rad na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu njene stručne spreme, u roku od 8 dana. Stavom trećim izreke, tužbeni zahtev je odbijen u delu kojim je traženo da se kao nezakonito poništi rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj .. od 13.09.2017.godine i da ono ne proizvodi pravno dejstvo, te u delu traženog da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad i rasporedi na posao koji je radila pre prestanka radnog odnosa, a stavom četvrtim izreke je odbačen u delu traženog o naknadi štete i uplati doprinosa od prestanka radnog odnosa 13.09.2017.godine do vraćanja na rad. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 118.170,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, u roku od 8 dana.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3501/18 od 04.02.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tuženog i preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje da joj je radni odnos kod tuženog zasnovan na određeno vreme sa periodom rada od 14.06.2017.godine do 13.09.2017.godine po osnovu ugovora o radu od 14.06.2017.godine, dana 20.09.2017.godine prerastao u radni odnos na neodređeno vreme i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu njene stručne spreme, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 118.170,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 138.760,00 dinara i troškove žalbenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara , u roku od 8 dana.

Tužilja je blagovremeno izjavila reviziju protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda zbog pogrešne primene materijalnog prava. U reviziji iznosi navode koji se u suštini odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka u postupku pred drugostepenim sudom, kao i da je taj sud presudu zasnovao na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju.

Tuženi je dao odgovor na reviziju i predložio da se revizija odbije.

Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da je revizija dozvoljena u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14).

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

Predmet spora je tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilji radni odnos na određeno vreme kod tuženog prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, sa danom 20.09.2017.godine.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA iz ... zaključila je 14.06.2017.godine sa tuženim „PaySpot“ DOO iz Novog Sada, kao poslodavcem, ugovor o radu na određeno vreme u trajanju od tri meseca. Navedeno je da se ugovor zaključuje zbog povećanog obima poslova. Ugovoreno je trajanje radnog odnosa od 14.06.2017.godine do 13.09.2017.godine. Tužiljini radni zadaci su bili akvizicija klijenata, odnosno pronalaženje klijenata i saradnja sa njima, prikupljanje potrebne dokumentacije za potpisivanje ugovora, koje je potom donosila u sedište tuženog u Novi Sad na potpis, a po uspostavljenoj saradnji sa klijentom da vrši poslove nadzora, kontrole, obuke i savetovanja klijenta. Tužilja je poslove obavljala od kuće ili na terenu.

Radi završetka započetih poslova, tužilja je po iskazanoj saglasnosti da joj tuženi novim ugovorom radni odnos uspostavi za još mesec dana, nastavila da radi na istim poslovima i po isteku perioda važenja zaključenog ugovora o radu od 14.06.2017.godine. Činjenično je utvrđeno da je tužilja 14.09. 2017.godine obavljala svoje redovne radne aktivnosti, 15.09.2017.godine uz redovne aktivnosti, postupila je po večernjem nalogu pretpostavljenog da određenom klijentu odnese ugovor sa dodacima, dana 16.09.2017.godine prisustvovala je radnom sastanku u sedištu tuženog u Novom Sadu. Tužilji je saopšteno da pripremljen ugovor o radu na određeno vreme ( sa trajanjem radnog odnosa mesec dana po prestanku prethodno ugovorenog ), može da potpiše posle sastanka, sa čim se tužilja verbalno saglasila.

Međutim, tužilja tog dana ugovor nije potpisala, sastanak je morala da napusti zbog problema sa prevozom. U nedelju 17.09.2017.godine tužilja je zbog trovanja hranom zadržana u bolnici u ... . U bolnici je bila i narednog dana, kada ju je pretpostavljeni kontaktirao radi terenskog angažovanja, ali tužilja tome nije mogla da udovolji iz zdravstvenih razloga. Pre podne 19.09.2017.godine zamoljena je da uspostavi kontakte radi realizacije instalacije kod klijenta i zadatak je obavila posredovanjem putem telefonskih kontakata. Sa bolničkog lečenja otpuštena je na sopstveni zahtev. Popodne tog dana uradila je prezentaciju kod jednog klijenta. Narednog dana, 20.09.2017.godine u terenskoj poseti potencijalnom klijentu prezentovala je program. Posle toga, istog dana zadržana je na bolničkom lečenju do 28.09.2017. godine, tokom kojeg komunikacije između stranaka nije bilo. Po izlasku iz bolnice, tužilja je preuzela od svoje komšinice u međuvremenu pristigle dostave, dva ugovora o radu na određeno vreme potpisana od strane direktora i 200 komada vizit karti.

Novi ugovor o radu na određeno vreme od mesec dana, konkretno za period od 14.09.2017.godine do 13.10.2017.godine, tuženi je poslao tužilji 19.09.2017.godine, a zatim 28.09.2017.godine poslao rešenje o otkazu ugovora o radu kojim je konstatovan prestanak radnog odnosa sa danom 13.09.2017.godine po ugovoru o radu zaključenom 14.06.2017.godine, zbog isteka vremena na koji je zasnovan. To rešenje tužilja je primila 02.10.2017.godine. Narednog dana, 03.10.2017.godine tužilja je dostavila tuženom ugovor o radu koji je potpisala, a odnosi se na period od 14.09.2017.godine do 13.10.2017.godine.

Na osnovu iznetih činjenica, prvostepeni sud je zaključio da su se u konkretnom slučaju stekli uslovi za prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, jer je tužilja nakon što joj je radni odnos prestao istekom roka na koji je zasnovan 13.09.2017.godine, nastavila efektivno da radi kod tuženog pet radnih dana , odnosno do 20.09.2017.godine, uključujući i taj dan. O osnovanosti tužbenog zahteva za traženo utvrđenje, prvostepeni sud je odlučio primenom člana 37. stav 6. Zakona o radu.

Drugostepeni sud nije prihvatio stanovište prvostepenog suda, imajući u vidu činjenice da je tužilja bila obaveštena da će joj radni odnos zasnovan na određeno vreme biti produžen na još mesec dana, sa čim se u odgovarajućoj korespodenciji sa svojim pretpostavljenim i saglasila, a u skladu sa tim tuženi je 20.09.2017.godine dostavio tužilji po njenoj prehodnoj saglasnosti ugovor o radu za period do 13.10.2017.godine, koji je tužilja i potpisala, prihvatila uslove sadržane u tom ugovoru i potpisani primerak ugovora 03.10.2017.godine vratila tuženom. Drugostepeni sud je smatrao da tužilja nije dokazala da je po isteku prethodno zaključenog ugovora o radu nastavila da u kontinuitetu radi pet radnih dana, odnosno da je uz saglasnost poslodavca bila radno angažovana i radila puno radno vreme prema uslovima iz prethodno zaključenog ugovora o radu, što predstavlja uslov za prerastanje radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme u smislu člana 37. stav 6. Zakona o radu. Ispunjenje tog uslova, po oceni drugostepenog suda, nije dokazano činjenicama u pogledu kojih tužilja snosi teret dokazivanja u smislu člana 231. stav 2. ZPP.

Uz drugačiju ocenu o značaju utvrđenih činjenica, drugostepeni sud je zbog pogrešne primene materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanom presudom nije pogrešno primenjeno materijalno pravo, jer tužbeni zahtev nije osnovan.

Zakon o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05 ... 75/14) u članu 37. stavom 1. reguliše da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Prema stavu 6. ovog člana, ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Pravna promena u smislu odredbe člana 37. stav 6. Zakona o radu, ne nastupa ako zaposleni po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, nastavi da radi kod istog poslodavca po iznova zaključenom ugovoru o radu na određeno vreme, u okviru vremena propisanog za najduže trajanje rada na određeno vreme (propisanog u članu 37. stav 2.).

U konkretnom slučaju, nije nastupio uslov za prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, imajući u vidu utvrđene činjenice da su stranke zaključile dva ugovora o radu na određeno vreme, od kojih je prvim ugovoreno trajanje radnog odnosa od 14.06.2017.godine do 13.09.2017.godine, a drugim ugovoreno trajanje radnog odnosa za naredni period od mesec dana, od 14.09.2017.godine do 13.10.2017.godine. Po isteku perioda ugovorenog trajanja rada po prvom ugovoru, dalje trajanje rada u kontinuitetu zaključno sa danom 20.09.2019. godine, ne dovodi do preobražaja radnog odnosa, jer je taj period rada obuhvaćen drugim po redu zaključenim ugovorom o radu na određeno vreme, kojim su i ti dani rada obuhvaćeni.

Na drugačiji zaključak ne utiče činjenica da je tužilja tek posle nastavljenog rada kod tuženog potpisala drugi ugovor o radu na određeno vreme. Razlog odgođenog potpisivanja stoji upravo do tužiljine sprečenosti da ugovor potpiše ranije, pod okolnostima nesumnjivog znanja i saglašavanja da će to učiniti prema prethodno postignutom dogovoru sa poslodavcem.

Vrhovni kasacioni sud stoji na stanovištu da period rada od isteka prethodnog ugovora 13.09.2017.godine do poslednjeg dana tužiljinog rada kod tuženog 20.09.2019. godine, ne predstavlja osnov za primenu člana 37. stav 6. Zakona o radu, s obzirom da je taj period rada obuhvaćen narednim ugovorom o radu na određeno vreme, kojim je trajanje radnog odnosa ugovoreno do 13.10.2017.godine i da stoga tužbeni zahtev nije osnovan.

Iz iznetih razloga, revizija nije osnovana u pobijanju pravnosnažne presude kojom je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Drugostepeni sud je o troškovima postupka odlučio u skladu sa odredbama člana 149. stav 1, člana 150. i člana 159. stav 1. - stav 4. ZPP. Tužilji ne pripada naknada troškova revizijskog postupka, s obzirom da je revizija odbijena kao neosnovana. Neosnovan je i zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, s obzirom da odgovor na reviziju nije nužan i ne predstavlja neophodan trošak parničnog postupka.

Na osnovu člana 414. i člana 165. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić