Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Psutka, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom „Goša Solko“ d.o.o. iz Smederevske Palanke, čiji je punomoćnik Srđan Đorđević, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 410/17 od 11.04.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 30.06.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 410/17 od 11.04.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P1 419/15 od 05.08.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiocu naknadi štetu po osnovu manje obračunate bruto zarade u periodu novembar 2004. godine - mart 2013. godine, u pojedinačnim mesečnim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 53.656,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 410/17 od 11.04.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 395. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 6/21 od 01.04.2021. godine, ocenjeno je da je nedopuštena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 410/17 od 11.04.2018. godine, u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09).

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Apelacioni sud u Beogradu pravilno zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji u skladu sa članom 395. ZPP, pa je ocenjujući dozvoljenost revizije, primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11), a u vezi člana člana 23. stav 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 23. stav 3. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), koja reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.05.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnoj pravnoj stvari tužba je podneta 07.02.2007. godine, a vrednost pobijanog dela predmeta spora je 242.808,32 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (1 evro = 122,9369 dinara), predstavlja protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se ovde radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 404. u vezi člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić