.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1470/2021
24.02.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Zorana Hadžića, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milija Trifunović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Narodna skupština, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 954/19 od 30.10.2020. godine, u sednici veća održanoj 24.02.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 954/19 od 30.10.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 954/19 od 30.10.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 954/19 od 30.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3051/18 od 05.12.2018. godine, u stavu prvom izreke kojim je obavezana tužena da tužiocu, na ime neisplaćenih dnevnica za učešće u radu za vreme zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije i njenih odbora, za period od 01.02.2010. godine do 31.05.2012. godine, isplati određene pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od 06.11.2012. godine do isplate, kao i u stavu četvrtom izreke kojim je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 420.479,00 dinara. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime neisplaćenih dnevnica za učešće u radu za vreme zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije i njenih odbora za novembar i decembar 2009. godine isplati određene pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od 06.11.2012. godine do isplate i u stavu prvom izreke u pogledu kamatnog početka tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev za isplatu zatezne kamate na dosuđene iznose glavnog duga od dospelosti pojedinačnih mesečnih iznosa do 06.11.2012. godine. Stavom trećim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima trećem i petom izreke, kojima je odbijen, kao neosnovan, tužbani zahtev da se obaveže tužena da tužiocu isplati neisplaćeni regres za korišćenje godišnjeg odmora za 2009. godinu u određenom novčanom izosu sa zakonskom zateznom kamatom kao i zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu preko dosuđenog stavom četvrtim izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 13.900,00 dinara, a odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka kao i zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka u iznosu preko dosuđenog.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odbijajućem delu za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni glavni dug počev od dospelosti pojedinačnih iznosa pa do 06.11.2012. godine, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011...18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, u pobijanom delu, obavezana je tužena da tužiocu isplati neisplaćene dnevnice na ime učešća u radu za vreme zasedanja Narodne skupštine i njenih odbora, za period od 06.11.2009. do 31.05.2012. godine, u određenim pojedinačnim mesečnim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom od 06.11.2012. godine do isplate, dok je odbijen, kao neosnovan, zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene iznose glavnog duga nisplaćenih dnevnica od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa pa do 06.11.2012. godine. Ovo zbog toga što primenom člana 324. stav 2. ZOO, tužilac ima pravo na kamatu za neisplaćene dnevnice u visini glavnog duga, a na pojedinačne iznose tek od momenta kada se obratio RJP za mirno rešenje spora, a to je 06.11.2012. godine, a ne i za raniji period.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima je zasnovana odluka drugostepenog suda, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, te da ni u slučaju prihvatanja da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, ishod postupka ne bi bio drugačiji ili povoljniji za tužioca.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljnost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 28. ZPP propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana propisano je da se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev.
U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv odluke o zakonskoj zateznoj kamati na dosuđeni iznos glavnog duga, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev, već sporedno potraživanje. Protiv presude drugostepenog suda revizija se ne može izjaviti ako se revizijom pobija samo odluka o kamati kao sporednom zahtevu, a nema mesta ni primeni odredbe člana 403. stav 2. ZPP po kojoj je revizija uvek dozvoljena kada drugostepeni sud preinači prvostepenu presudu i odluči o zahtevima stranaka. Ovo sa razloga što se navedena odredba ne primenjuje kada je predmet revizije samo odluka o kamati.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
