Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2385/18 od 21.09.2018. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu P1 3174/16 od 24.02.2017. godine, ispravljena rešenjem tog suda P1 3174/16 od 31.07.2018. godine, u usvajajućem delu prvog stava izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljene fizičke bolove iznos od 50.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 20.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.02.2017. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženoj troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 24.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu parničnih troškova drugostepenog postupka na ime sastava odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiočeva revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je profesionalni vojnik u radnom odnosu kod tužene. Prilikom povratka sa ... utakmice, održane u okviru sportskog prvenstva garnizona, tužilac se povredio u krugu kasarne u ... . Tokom razgovora sa starešinom tužilac nije obratio pažnju na stepenik i nagazio je na njegovu ivicu, što je imalo za posledicu izvrtanje desnog skočnog zgloba. U ovom događaju tužiocu je naneta teška telesna povreda koja je prouzrokovala jake fizičke bolove u momentu povređivanja i u naredna dva – tri dana, a u daljem toku lečenja u trajanju od tri meseca česte fizičke bolove lakog i povremeno srednjeg intenziteta, kraćeg trajanja. Priroda, lokalizacija i obimnost povreda, kao i okolnosti samog povređivanja, prouzrokovali su primarni strah jakog intenziteta u trajanju od najviše nekoliko minuta. Od povređivanja do dolaska kod lekara i za sve vreme aktivnog lečenja tužilac je osećao sekundarni strah u vidu zabrinutosti i strepnje za konačni ishod lečenja. Tužiočeva opšta životna aktivnost je trajno umanjena za 20% i on sve životne aktivnosti vezane za duže stajanje, hodanje (naročito po neravnom terenu), čučanje, trčanje i bilo kakvo teško fizičko opterećenje obavlja ograničeno i uz ulaganje određenog napora.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 164. Zakona o radu i članova 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima delimično usvojio tužbeni zahtev, a visinu pravične novčane naknade za svaki vid nematerijalne štete odredio na osnovu člana 200. ZOO. Po nalaženju tog suda, u ovom slučaju nema mesta primeni člana 192. stav 1. ZOO jer je povreda nastala kao posledica psihičkog i fizičkog premora tužioca, koji bi je inače po redovnom toku stvari izbegao.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, sa obrazloženjem da u smislu člana 177. stav 2. ZOO ne postoji odgovornost tužene, već isključiva krivica tužioca, koji je povređen usled njegovog neopreznog i nepažljivog postupanja.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijana drugostepena presuda je doneta pogrešnom primenom materijalnog prava.

Tužena odgovora za štetu koja je tužiocu prouzrokovana u opisanom štetnom događaju na osnovu člana 164. Zakona o radu.Nastala nematerijalna šteta – pretrpljeni fizički bolovi i strah, kao i duševni bolovi zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, svojim intenzitetom i dužinom trajanja opravdavaju dosuđivanje pravične novčane naknade u smislu člana 200. stav 1. ZOO.

Pogrešno je shvatanje drugostepenog suda da je isključivi uzrok konkretne štete ponašanje tužioca (član 177. stav 2. ZOO), ali i stav prvostepenog suda o nepostojanju tužiočevog doprinosa nastanku štete (član 192. stav 1. u vezi člana 205. ZOO). Upravo u nepažljivom ponašanju tužioca prilikom kretanja, po shvatanju Vrhovnog kasacinog suda, postoji njegov doprinos u nastanku štete koji međutim ne utiče na dosuđene iznose naknade nematerijalne štete. Naime, dosuđeni iznosi, i uz uvažavanje ove činjenice, svojom visinom pružaju zadovoljenje za pretrpljene bolove i strah.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odluka o troškovima postupka po reviziji, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi člana 153. stav 2. ZPP. Tužiocu su po tom osnovu dosuđeni troškovi za sastav revizije u iznosu od 12.000,00 dinara i sudsku taksu za reviziju u iznosu od 13.200,00 dinara i odluku po reviziji u iznosu od 39.600,00 dinara. Visina ovih troškova određena je na osnovu ATi TT, prema vrednosti predmeta spora – dosuđenom iznosu novčane naknade nematerijalne štete.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić