U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Dragićević, advokat iz ..., protiv tuženih AD „Železnice Srbije“ Beograd i Akcionarskog društva za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd, čiji je punomoćnik Jovana Memarović, advokat iz ..., radi isplate uvećane zarade za smenski rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2381/21 od 23.12.2021. godine, u sednici održanoj 17.05.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2381/21 od 23.12.2021. godine, tako što se odbija žalba tužioca i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 416/21 od 01.06.2021. godine i odbija zahtev tužioca da se tuženi obaveže da mu naknadi troškove parničnog postupka.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženom naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 45.996,23 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema otpravka ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 126/16 od 22.12.2017. godine, stavom prvim izreke obavezani su tuženi da solidarno isplate tužiocu na ime uvećene zarade po osnovu smenskog rada u periodu od 01.03.2013.godine do 30.06.2014.godine novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom drugim izreke obavezani su tuženi da solidarno naknade tužiocu troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 61.198,48 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti odluke o naknadi parničnih troškova, do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2715/18 od 16.08.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog AD za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd i potvrđena prvostepena presuda, u odnosu na ovog tuženog. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tuženog AD za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd za naknadu troškova žalbenog postupka.

Odlukom Ustavnog suda Už 12628/2018 od 28.01.2021. godine, tačkom prvom izreke, usvojena je ustavna žalba tuženog – AD za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd i utvrđeno da je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2715/18 od 16.08.2018. godine i presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 126/16 od 22.12.2017. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Tačkom drugom izreke, poništena je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2715/18 od 16.08.2018. godine i određeno da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Kraljevu P1 126/16 od 22.12.2017. godine. Tačkom trećom izreke, odbačen je predlog podnosioca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja presude iz tačke prve izreke.

Odlučujući ponovo o žalbi, nakon odluke Ustavnog suda, Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem Gž1 342/21 od 09.03.2021. godine, ukinuo presudu Osnovnog suda u Kraljevu P1 126/16 od 22.12.2017. godine, u odnosu na tuženog AD za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje u odnosu na ovog žalioca.

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 416/21 od 01.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi AD za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd da mu, na ime uvećane zarade po osnovu smenskog rada solidarno sa tuženim AD „Železnice Srbije“ Beograd u periodu od 01.03.2013.godine do 30.06.2014.godine isplati novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka plati iznos od 12.948,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2381/21 od 23.12.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi AD za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd da tužiocu solidarno sa tuženim AD „Železnice Srbije“ Beograd, na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade za rad u smenama za period od marta 2013. godine do juna 2014. godine isplati novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju.Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi AD za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd da tužiocu na ime naknade parničnih troškova nastalih u postupku zaključno sa donošenjem presude Osnovnog suda u Kraljevu P1 126/16 od 22.12.2017.godine solidarno sa tuženim AD „Železnice Srbije“ Beograd isplati iznos od 61.198,48 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude, do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi AD za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd da tužiocu na ime naknade parničnih troškova nastalih u postupku zbog izvršenja odluke Ustavnog suda RS Už 12628/2018 od 28.01.2020.godine isplati iznos od 30.698,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude, do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog: bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), u vezi člana 92 Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23) i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u periodu potraživanja bio u radnom odnosu kod tuženog AD „Železnice Srbije“ Beograd. Prema Kolektivnom ugovoru utvrđeno je pravo zaposlenih koji neposredno učestvuju u vršenju železničkog saobraćaja na uvećanu zaradu za rad u smenama – turnusu u visini od 4 % od osnovne zarade. U spornom periodu tužilac je u kontinuitetu, iz meseca u mesec rad obavljao u turnusu, a ni u opštem aktu, ni u ugovoru o radu nije prikazano da je u strukturi koeficijenta tužioca iskazan smenski rad, odnosno da je takav rad tužioca vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade. Odlukom Vlade RS kod AD „Železnice Srbije“ Beograd izvršena je statusna promena izdvajanjem uz osnovanje novih akcionarskih društava, među kojima je i tuženi AD za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd, koja društva su stekla svojstvo pravnih lica dana 10.08.2015.godine upisom u registar Agencije za privredne registre. Tuženi AD za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd kao poslodavac sledbenik preuzeo je opšti akt, kao i ugovor o radu tužioca, pa je sa tužiocem 01.09.2015.godine zaključio aneks ugovora o radu, od kada je tužilac kod njega u radnom odnosu. U Protokolu o usvajanju Informacije o sprovedenom postupku statusne promene AD „Železnice Srbije“ i otvaranju novih početnih stanja u poslovnim knjigama novoformiranih društava utvrđeno je da se obaveze za sudske sporove, odnosno sudske sporove u toku i obaveze po osnovu zarada i naknada zarada, za doprinose na zaradi i naknade zarade prenose u početno stanje bilansa tuženog „Železnice Srbije“ AD posle izdvajanja na dan 09.08.2015.godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev nalazeći da ne postoji solidarna odgovornost tuženog AD za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd, kao poslodavca sledbenika, jer je tuženi AD „Železnice Srbije“ po sprovedenoj statusnoj promeni izdvajanje uz osnivanje nastavio da postoji, s tim da je deo svoje imovine i obaveza preneo na novonastala društva, da je Informacijom o sprovedenom postupku statusne promene AD „Železnice Srbije“ i otvaranju novih početnih stanja u poslovnim knjigama novoformiranih društava utvrđeno da se obaveze za sudske sporove, odnosno sudske sporove u toku i obaveze po osnovu zarada i naknada zarada, prenose u početni bilans tuženog „Železnice Srbije“ AD posle izdvajanja, te da preuzimanje ugovora o radu, uz zaključivanje aneksa u slučaju statusne promene ne podrazumeva da je poslodavac sledbenik prema tužiocu preuzeo i sve obaveze poslodavca prethodnika koje su nastale pre izvršenja statusne promene, pa i predmetnu obavezu - isplatu uvećane zarade za rad u smenama.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu primenom odredaba člana 147. do 152. Zakona o radu, u vezi sa odredbom člana 505. stav 1. tačka 2. Zakona o privrednim društvima, ocenivši da pasivna legitimacija tuženog AD za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd i njegova obaveza da isplati tužiocu razliku zarade po osnovu smenskog rada iz perioda pre izvršenih statusnih promena, proizilazi iz činjenice da sa tužiocem nije zaključio novi ugovor o radu, već je zaključenim aneksom prenetog ugovora o radu, prema kome tužilac kao zaposleni nastavlja radni odnos sa poslodavcem sledbenikom, ovaj tuženi preuzeo ne samo prava, već i obaveze poslodavca prethodnika koje su nastale iz zaključenog ugovora o radu i radnog odnosa tužioca.

Po oceni Vrhovnog suda stanovište drugostepenog suda zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 491. stav 1. Zakona o privrednim društvima - ZPD, propisano je da se ugovor o statusnoj promeni zaključuje ako u statusnoj promeni učestvuju dva ili više društava, stavovima 2. i 3. istog člana propisani su elementi tog ugovora, a članom 492. stav 1. istog zakona propisano je ako samo jedno društvo učestvuje u statusnoj promeni, odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, usvaja plan podele.

U konkretnom slučaju, odlukom Vlade Republike Srbije od 02.07.2015. godine izvršene su statusne promene tuženog „Železnice Srbije“ AD Beograd izdvajanjem uz osnivanje tako što su pored postojećeg društva osnovana još tri nova akcionarska društva, među kojima je ovde tuženi AD za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd, te kako je u predmetnoj statusnoj promeni učestvovao samo tuženi „Železnice Srbije“ AD, stoga se ne zaključuje ugovor o statusnoj promeni, već prema citiranom članu 492. stav 1. ZPD odbor direktora usvaja plan promene tuženog, a tim planom je predviđeno da će način realizacije obaveza društva sticalaca i društva prenosioca biti uređen ugovorom o međusobnom preuzimanju prava i obaveza. Sadržina tog ugovora nije propisana zakonskim odredbama, pa je po oceni Vrhovnog suda prvostepeni sud pravilno zaključio da Protokol od 24.06.2016. godine (kojim su sva četiri privredna društva prihvatila Informaciju o sprovedenom postupku statusne promene i otvaranju početnih stanja u poslovnim knjigama novoformiranih društava) suštinski ima karakter ugovora čije je zaključenje predviđeno Planom statusne promene.

Takođe, prvostepena presuda je doneta u skladu sa pravnim shvatanjem iznetim kroz odluku Ustavnog suda Už 5028/2017 od 18.06.2020. godine (na koju upućuje odluka Ustavnog suda Už 12628/2018 od 28.01.2021. godine), da tuženi AD za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd zaključenjem aneksa ugovora o radu sa tužiocem, nakon statusnih promena kod ranijeg poslodavca „Železnice Srbije“ AD, Beograd nije preuzeo i obavezu isplate neisplaćene uvećane zarade po osnovu smenskog rada koja je nastala pre izvršene statusne promene, jer „Železnice Srbije“ AD kao prethodni poslodavac i dalje postoji kao privredno društvo. Kada je reč o statusnoj promeni u kojoj društvo prenosilac nastavlja da postoji, za prenos obaveza na društva sticaoce relevantan je isključivo ugovor o statusnoj promeni odnosno plan podele, budući da na društva sticaoce prelaze samo one obaveze društva prenosioca za koje je to određeno ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da je Protokolom o usvajanju informacije o sprovedenom postupku statusne promene „Železnice Srbije“ AD od 24.06.2016. godine, predviđeno da se obaveze po osnovu „dugoročnih rezervisanja“ za sudske sporove koji su u toku i obaveze prema zaposlenima do statusne promene od 10.08.2015. godine prenose u početni bilans tog privrednog društva, čime je isti subjekt preuzeo sve obaveze prema zaposlenima nastale do statusne promene, to je po oceni Vrhovnog suda prvostepeni sud pravilno zaključio da ne postoji solidarna odgovornost tuženog AD za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd sa društvom prenosiocem za predmetne obaveze, u situaciji kada je utužena obaveza isplate uvećane zarade za smenski rad preneta na „Železnice Srbije“ AD, a polazeći od vrednosti imovine i obaveza koje je preuzeo tuženi AD za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je povodom revizije tuženog preinačena pobijana drugostepena presuda i odbijena žalba tužioca, to je drugostepena presuda preinačena i u pogledu odluke o troškovima, tako što je potvrđena i odluka o troškovima prvostepenog postupka i odbijen zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu naknadi troškove žalbenog postupka.

Tuženi je uspeo u postupku po reviziji, pa mu, na osnovu članova 153. stav 1, 154. stav 2. i 163. stav 2. ZPP, pripadaju i opredeljeni troškovi ovog postupka, koji obuhvataju troškove na ime sastava revizije od strane advokata 18.000,00 dinara, prema tarifnom broju 16. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/12...37/21), kao i na ime sudskih taksi za: reviziju 11.198,49 dinara i revizijsku odluku 16.797,74 dinara, odmereno prema tarifnom broju 1. i 2. taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ broj 28/94...95/18).

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić