Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je od maja 2010. godine do juna 2012. godine obavljao dužnost ... tuženog. Radni odnos tužioca prestao je na osnovu rešenja od 18.07.2012. godine. Odlukom o radnim odnosima, platama, naknadama i drugim primanjima izabranih, imenovanih i postavljenih lica Opštine Lučani od 20.03.2009. godine utvrđen je koeficijent za obračun zarade ... tuženog u visini od 18,30. Obavljenim veštačenjem, korišćenjem i aneksa ugovora o radu iz novembra 2010. godine, utvrđeno je da je tuženi vršio pogrešan obračun zarade tužioca tako što je primenjivao koeficijent 5,3 a trebalo je primeniti koeficijent 6,54, i da zbog toga postoji razlika između isplaćene i pripadajuće zarade. Po izjašnjenju veštaka, tužiočeva zarada morala je biti projektovana u godišnjim programima poslovanja tuženog u spornom periodu, na koje je saglasnost davala Opština Lučani kao osnivač tuženog.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužilac nije dokazao odlučnu činjenicu - da je tražena razlika njegove zarade u skladu sa godišnjim programima poslovanja tuženog i odredbama Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, odnosno Uredbom o načinu i kontroli obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima. Iz tih razloga, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev usvojio. Po stanovištu tog suda, kod utvrđene činjenice da je veštačenjem ustanovljeno postojanje razlike između isplaćene i pripadajuće zarade i da se veštak izjasnio da je zarada tužioca morala biti projektovana u godišnjim programima poslovanja tuženog, tužiočev zahtev je osnovan.

Osnovano se izjavljenom revizijom ukazuje da u ovom sporu materijalno pravo nije pravilno primenjeno i da zato činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno.

Tuženi je javno preduzeće čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, u kojem je poslovanje, uključujući obračun i isplatu zarada, bilo regulisano prinudnim propisima - Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa i Uredbom o načinu i kontroli obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima, donetom u izvršenju tog zakona.

Prema odredbama Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 25/00 ... 123/07), koji se primenjivao do 25.12.2012. godine, javno preduzeće je preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa a koje osniva država, odnosno jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina (članovi 1. stav 1; 3. stav 1; 4. stav 3. i 4). Javna preduzeća za svaku kalendarsku godinu donose godišnji program poslovanja i dostavljaju ga osnivaču radi davanja saglasnosti, najkasnije do 01. decembra tekuće godine za narednu godinu; program se smatra donetim kada na njega saglasnost da osnivač i isti naročito sadrži planirane izvore prihoda i pozicije rashoda po namenama, planirani način rasporeda dobiti javnog preduzeća, elemente za celovito sagledavanje politike cena proizvoda i usluga, kao i politike zarada i zaposlenosti u tom preduzeću, koji se utvrđuju u skladu sa politikom projektovanog rasta cena i zarada koju utvrđuje Vlada Republike Srbije za godinu za koju se program donosi (član 22). U javnom preduzeću u kome program nije donet do početka kalendarske godine za koju se program donosi, zarade se obračunavaju i isplaćuju na način i pod uslovima utvrđenim programom za prethodnu godinu (član 22a). Program javnih preduzeća na koje je osnivač dao saglasnost dostavlja se ministarstvu nadležnom za poslove trgovine, ministarstvu nadležnom za poslove rada, ministarstvu nadležnom za poslove finansija i ministarstvu nadležnom za poslove lokalne samouprave, radi praćenja kretanja cena i zarada (član 22b stav 1). Ako je nadležni organ jedinica lokalne samouprave, odnosno autonomne pokrajine dao saglasnost na program koji sadrži elemente koji nisu u skladu sa politikom projektovanog rasta cena i zarada koju za tu godinu utvrđuje Vlada Republike Srbije, ministar nadležan za poslove finansija može izdati nalog da se privremeno obustavi prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije jedinici lokalne samouprave, odnosno prenos pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća autonomnoj pokrajini, do usklađivanja tog programa sa odredbom člana 22. stav 4. zakona (član 22b stav 2). Uredbom o načinu i kontroli obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 5/06), koja se primenjivala do 07.03.2014. godine, bilo je propisano: da se zarade u javnim preduzećima obračunavaju i isplaćuju u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa i tom Uredbom (član 1); da preduzeće koje ne donese godišnji program poslovanja do početka kalendarske godine za koju se program donosi, do donošenja programa u skladu sa zakonom, obračunava i isplaćuje zarade najviše do ukupnog iznosa sredstava za zarade utvrđenog programom za prethodnu godinu, odnosno na način i pod uslovima utvrđenim tim programom (član 2); da po donošenju programa za kalendarsku godinu za koju se donosi, preduzeće može ukupni iznos sredstava za zarade da obračunava i isplaćuje u skladu sa tim programom (član 3).

Iz izloženog sledi da odredbe Zakona i Uredbe ograničavaju tuženog, pod pretnjom propisanih sankcija, da vrši obračun i isplatu zarada mimo donetog programa koji obavezno sadrži sve pozicije rashoda za čitavu kalendarsku godinu, i to po namenama, dakle i za zarade, kao i elemente za celovito sagledavanje politike zarada i zaposlenosti kod tuženog. Pri tom, planirana politika zarada mora se utvrditi u skladu sa politikom projektovanog rasta zarada koju utvrđuje Vlada Republike Srbije koja je, na osnovu izričitog zakonskog ovlašćenja, označenom Uredbom uredila pitanje zarada u javnim preduzećima. S`toga, u pogledu utvrđivanja zarada u javnom preduzeću, odnos poslodavca i zaposlenog je ugovorni odnos, ali samo u okviru propisanih pravila i ograničenja.

Na ovaj način se ne derogiraju prava zaposlenih po osnovu radnog odnosa, niti usvajanje programa to ima za cilj. Programom se samo može dovesti u pitanje da li će zaposleni svoja prava ostvariti u punom obimu ili ne, a to direktno zavisi od fiskalnih zahteva koji se u svakoj kalendarskoj godini postavljaju pred jedinicu lokalne samouprave. Programi javnih preduzeća moraju biti usaglašeni sa odlukom o budžetu lokalne vlasti, koje je jedinica lokalne samouprave donosila prateći obavezne smernice ministarstva nadležnog za poslove finansija (član 36a Zakona o budžetskom sistemu), kao i sa politikom projektovanog rasta zarada koju za svaku godinu utvrđuje Vlada Republike Srbije, sve kako bi se izbegla privremena obustava prenosa transfernih sredstava iz buddžeta Republike Srbije kojom bi direktno bilo dovedeno u pitanje finansiranje jedinice lokalne samouprave.

U tom kontekstu nisu prihvatljivi razlozi drugostepenog suda, zasnovani na izjašnjenju veštaka da je, s`obzirom na način obračuna tužiočeve zarade predviđen ugovorom o radu, ukupna masa sredstava za zarade zaposlenih kod tuženog mogla biti projektovana njegovim godišnjim programom poslovanja.

Iz ovih razloga, pobijana drugostepena presuda je morala biti ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovni postupak - ponovno odlučivanje o žalbi tužioca, uz vođenje računa o izloženom značaju navedenih propisa na zaradu tužioca u spornom periodu.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer zavisi od konačnog ishoda spora.

Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić