Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 749/15 od 06.04.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u delu stava drugog izreke u odbijajućem delu tužbenog zahteva za poništaj rešenja broj .. od 28.12.2012. godine i u delu rešenja Školskog odbora tužene broj .../... od 29.01.2013. godine po kome je potvrđeno rešenje broj ... od 28.12.2012. godine. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i delu stava drugog izreke u odnosu na odbijajući deo tužbenog zahteva za utvrđenje da je tužilac u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog počev od 30.01.2013. godine do preuzimanja u drugu školu, trećem i četvrtom izreke i predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Rešenjem Osnovnog suda u Vršcu P1 78/16 od 21.07.2017. godine, koje je ispravljeno rešenjem istog suda od 21.08.2017. godine, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 152.250,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Pančevu Gž1 67/17 od 31.10.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu i protiv drugostepenog rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka, tužilac je izjavio revizije zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o osnovanosti i dozvoljenosti revizije u smislu čl. 408. i 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca izjavljena protiv pravnosnažne drugostepene presude neosnovana, a protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odlučeno o troškovima postupka nedozvoljena.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu nastavnika ... prema ugovoru o radu broj ... od 23.02.2011. godine na neodređeno vreme sa 100% radnog vremena. Tuženi je doneo rešenje broj ... od 01.08.2012. godine po kom rešenju je tužilac ostao neraspoređen odnosno za čijim radom je prestala potreba danom konačnosti rešenja za obrazovni profil ... . Tuženi je doneo rešenje broj ... od 01.08.2012. godine po kome je tužilac ostao neraspoređen jer je za njegovim radom prestala potreba danom konačnosti rešenja za obrazovni profil .... Tuženi je doneo rešenje broj .. od 17.09.2012. godine u kome je naznačeno da se tužiocu isplaćuje otpremnina u visini od 32.192,00 dinara i da će se otpremnina isplatiti pre otkaza ugovora o radu. Protiv ovog rešenja tužilac je podneo prigovor koji je odbijen rešenjem Školskog odbora broj .../... od 05.10.2012. godine. Na osnovu ovih rešenja po kojima je tužilac ostao neraspoređen, tužena je u zakonom predviđenom roku 13.08.2012. godine obavestila Školsku upravu Zrenjanin o statusu tužioca radi ostvarivanja njegovih prava u smislu člana 131. navedenog zakona. Rešenje o otkazu ugovora o radu broj ... od 28.12.2012. godine doneto je na osnovu konačnih rešenja kojima je tužilac ostao neraspoređen (tužilac na njih nije izjavljivao prigovor na osnovu člana 145. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja). Prigovor protiv navedenog rešenja odbijen je rešenjem Školskog odbora broj .../... od 29.01.2013. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužioca za poništaj ovako donetih rešenja.

Prema članu 137. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je ostao neraspoređen ostvaruje prava zaposlenog za čijim je radom prestala potreba u skladu sa zakonom. Po članu 131. istog zakona zaposleni koji je u ustanovi u radnom odnosu na neodređeno vreme, a ostao je neraspoređen ili ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom na osnovu člana 137. st. 2. i 3. ovog zakona ostvaruje pravo na preuzimanje stavljanjem na listu zaposlenih sa koje se vrši preuzimanje. Lista iz stava 1. ovog člana utvrđuje se do 15. avgusta za svaku narednu školsku godinu u okviru školske uprave po jedinicama lokalne samouprave a na osnovu prijava ustanova o zaposlenima koji imaju pravo na preuzimanje. Pravo na preuzimanje ostvaruje se sporazumom, uz saglasnost zaposlenog (st. 1. i 2). Članom 145. istog zakona regulisana je pravna zaštita zaposlenih, pa tako na rešenje o ostvarivanju prava obaveza i odgovornosti zaposleni ima pravo na prigovor organu upravljanja u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja direktora (stav 1).

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju konačnim rešenjem tuženog tužilac ostao neraspoređen, da je u skladu sa tako donetim rešenjima stavljen na listu zaposlenih sa koje bi mogao biti preuzet, tužena je donela rešenje o otkazu na osnovu člana 144. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u vezi sa članom 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu i člana 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika jer je za njegovim radom prestala potreba, a nije mu se moglo obezbediti raspoređivanje na drugi posao niti druga prava utvrđena članom 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu i članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika.

Nisu osnovani revizijski navodi da rešenja tuženog kojim se proglašava za neraspoređenog i stavlja na listu nastavnika nemaju dejstvo ni svrhu rešenja o otkazu ugovora o radu. Upravo suprotno, ova rešenja su predstavljala osnov za donošenje rešenja o otkazu jer je za tužiocem u ovoj školi prestala potreba, a u drugu školu nije preuzet iako je stavljen na listu nastavnika za preuzimanje. S tim u vezi nisu osnovani ni revizijski navodi da je u pitanju nezakonito doneto rešenje o otkazu ugovora o radu, kao i da nije pravilno utvrđeno da se tužiocu nije moglo obezbediti drugo radno mesto ni kod drugog poslodavca. Nepreuzimanje tužioca u drugu školu znači da mu se nije moglo obezbediti drugo radno mesto.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Revizija tužioca izjavljena protiv drugostepenog rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka nije dozvoljena na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP.

Odredbom člana 28. ZPP propisano je da kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1). Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).

Imajući u vidu da je u ovom slučaju revizija izjavljena protiv odluke o troškovima postupka, koja ne predstavlja glavni zahtev, revizija je nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić