.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1483/2020
08.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je punomoćnik Jasmina Mihajilović, advokat iz ..., protiv tuženog „Gorenje aparati za domaćinstvo“ d.o.o. Valjevo, čiji je punomoćnik Veran Panić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3021/2019 od 11.12.2019. godine, u sednici održanoj dana 08.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3021/2019 od 11.12.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3021/2019 od 11.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 114/2019 od 13.09.2019. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužba tužioca AA povučena u delu kojim je traženo da tuženi na ime manje isplaćene zarade (naknade za stalnost) za mesec mart 2016. godine, isplati tužiocu iznos od 966,90 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.05.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ... u delu kojim je tužilac tražio da mu tuženi na ime manje isplaćene zarade (naknade za stalnost) za mesec mart 2016. godine do decembra 2018. godine, isplati iznos od 13.536,58 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose od dospelosti do isplate. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je povučena tužba tužilje BB iz ..., u delu kojim je traženo da tuženi na ime manje isplaćene zarade (naknade za stalnost) za mesec mart 2016. godine, isplati iznos od 161,15 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.05.2016. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje BB iz ... i obavezan je tuženi da tužilji na ime manje isplaćene zarade (naknade za stalnosti) za period od aprila 2016. godine do decembra 2018. godine isplati iznos od 11.280,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose od dospelosti do isplate, kao što je bliže naznačeno ovim stavom izreke. Stavom petim izreke, utvrđeno je da je povučena tužba tužilje VV iz ..., u delu kojim je traženo da joj tuženi na ime manje isplaćene zarade (naknade za stalnost) za mesec mart 2016. godine isplati iznos od 161,15 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.05.2016. godine do isplate, kao što je bliže naznačeno ovim stavom izreke. Stavom šestim izreke, usvojen je tužbeni zahtev VV iz ..., kojim je traženo da tuženi isplati na ime manje isplaćene zarade (naknade za stalnost) za period od aprila 2016. godine do decembra 2018. godine, iznos od 13.536,62 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Stavom sedmim izreke, utvrđeno je da je povučena tužba tužilje GG iz ..., u delu kojim je traženo da tuženi na ime manje isplaćene zarade (naknade za stalnost) za mesec jun 2017. godine, isplati tužilji iznos od 161,15 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.08.2017. godine, za mesec oktobar 2017. godine, iznos od 161,15 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.12.2017. godine, za mesec novembar 2017. godine, iznos od 161,15 sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2018. godine i za mesec decembar 2017. godine iznos od 161,15 dinara od 01.02.2018. godine do isplate. Stavom osmim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje GG iz ... i obavezan je tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene zarade (naknade za stalnost) za period od maja 2016. godine do decembra 2018. godine, isplati iznos od 11.280,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose od dospelosti do isplate. Stavom devetim izreke, utvrđeno je da je tužba tužioca DD iz ... povučena u delu kojim je traženo da tuženi na ime manje isplaćene zarade (naknade za stalnost) za mesec mart 2016. godine, isplati iznos od 161,15 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.05.2016. godine do isplate. Stavom desetim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca DD iz ..., kojim je traženo da se tuženi obaveže da tužiocu na ime manje isplaćene zarade (naknade za stalnost) za period od aprila 2016. godine do decembra 2018. godine, isplati iznos od 12.569,70 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose, bliže naznačene ovim stavom izreke. Stavom jedanaestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove postupka u iznosu od 124.768,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3021/2019 od 11.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Valjevu P1 114/2019 od 13.09.2019. godine, u stavu drugom, četvrtom, šestom, osmom i desetom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu jedanaestom izreke presude Osnovnog suda u Valjevu P1 114/2019 od 13.09.2019. godine, u delu kojim je odlučeno o zakonskoj zateznoj kamati na troškove parničnog postupka i obavezan je tuženi da tužiocima na dosuđeni iznos troškova postupka u od 124.768,00 dinara, isplati zakonsku zateznu kamatu, od izvršnosti do isplate, dok je u preostalom delu, za period od 13.09.2019. godine do izvršnosti, odbijen kao neosnovan zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova postupka. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...87/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o pravu tužilaca na isplatu posebnog primanja (naknade za stalnost) kojim se podstiče radna motivacija zaposlenih u cilju postizanja povoljnijih rezultata poslovanja poslodavca, a što je propisano Pravilnikom o radu kao opštim aktom tuženog. Imajući u vidu da odluka u predmetima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju shodno članu 404. stav 1. ZPP, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stavi, podneta je 06.05.2019. godine. Vrednost predmeta spora najvišeg pobijanog dela pravnosnažne presude je 13.536,62 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (1 evro= 117,9726 dinara), predstavlja protivvrednost 114,74 evra.
U ovom imovinskopravnom sporu, tužbeni zahtevi se odnose na novčano potraživanje pri čemu tužioci nisu jedinstveni suparničari u smislu člana 210. ZPP, te se vrednost pojedinačnih tužbenih zahteva na osnovu analogne primene člana 30. stava 2. ZPP ne sabira. Kako najviša vrednost predmeta spora koji se pobija revizijom ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da je revizija nedozvoljena.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
