Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marko Stanković, advokat iz ..., protiv tuženog JKP za prevoz putnika ,,Autotransport Pančevo“ iz Pančeva, čiji je punomoćnik Saša Levnajić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1210/19 od 16.10.2019. godine, u sednici održanoj 25.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1210/19 od 16.10.2019. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi tužilaca i tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 349/18 od 20.2.2019. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA, pa je obavezan tuženi da mu na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora u periodu od 01.06.2015. godine do 13.03.2017. godine, isplati novčane iznose bliže navedene u tom stavu izreke sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti, do isplate. Drugim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu AA na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada u periodu od 01.03.2015. godine do 13.03.2017. godine isplati novčane iznose bliže navedene u tom stavu izreke sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti, do isplate. Trećim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca BB, pa je obavezan tuženi da mu na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora u periodu od 01.06.2015. godine do 30.06.2017. godine, isplati novčane iznose bliže navedene u tom stavu izreke sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti, do isplate. Četvrtim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu BB na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada u periodu od 01.06.2015. godine do 30.06.2017. godine isplati novčane iznose bliže navedene u tom stavu izreke sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti, do isplate. Petim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocima nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 124.507,00 dinara, uvećane za iznos zakonske zatezne kamate od dana izvršnosti presude, do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1210/19 od 16.10.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužilaca i tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 441. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1. i 3.), osim iz člana 404. ovog zakona.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora i ishrane u toku rada podneta je dana 13.07.2018. godine, pri čemu je kao vrednost predmeta spora za tužioca AA označen iznos od 73.664,38 dinara i za tužioca BB 140.491,71 dinara.

U konkretnom slučaju se ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kada je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, niti je revizija podneta na osnovu člana 404. istog zakona, a kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog od tužilaca posebno, koji nisu jedinstveni suparničari u smislu člana 210. ZPP, pa se vrednost spora računa posebno u odnosu na svakog od njih, očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u prvom stavu izreke.

Zahtevi tužilaca i tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka nisu osnovani, jer tuženi nije postigao uspeh sa izjavljenom revizijom, a odgovor na reviziju nije bio nužan i neophodan, zbog čega im ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka, u smislu odredbe člana 165. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić