U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Nedeljković advokat iz ..., protiv tuženog Operater distributivnog sistema „EPS distribucije“ d.o.o. Beograd, Ogranak elektrodistribucija ..., odlučujući o reviziji tužioca koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 321/19 od 04.12.2019. godine, u sednici veća koja je održana dana 09.09.2021. godine doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 321/19 od 04.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku P1 296/18 od 23.10.2018. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj .. od 27.02.2015. godine, kojim se otkazuje ugovor o radu broj .. od 31.03.2007. godine, zbog toga što je tužilac u periodu od 01.06.2014. godine do 21.01.2015. godine izvršio više povreda radne obaveze, pa mu prestaje radni odnos sa danom dostavljanja rešenja o otkazu ugovora u radu odnosno dana 03.03.2015. godine, kao nezakonit akt, što je tuženi dužan priznati sve u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 321/19 od 04.12.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Čačku P1 296/18 od 23.10.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi u reviziji tužioca da je provostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, nisu od značaja jer označena povreda ne predstavlja razlog za izjavljivanje revizije, u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme. Dana 21.01.2015. godine tuženom je dostavljena anonimna prijava, zavedena pod brojem .., u kojoj se navodi da tužilac ima privatnu firmu i da za privatne poslove koristi vozilo i komijuter tuženog. Direktor tuženog se dana 22.01.2015. godine obratio tužiocu sa zahtevom da se izjasni po navedenoj prijavi, što je ovaj i učinio istog dana, negirajući navode prijave. Rešenjem direktora tuženog od 28.01.2015. godine, formirana je komisija sa zadatkom da izvrši proveru službenog računara tužioca i dokumentacije samostalne električarske radnje „BB“ čiji je vlasnik tužilac, a koja se nalazi u tom računaru. Provera tužiočevog računara izvršena je od strane komisije, a pregled je izvršen bez prisustva tužioca. Komisija je bila tročlana i o pregledu tužiočevog računara sačinjen je pismeni izveštaj dana 28.01.2015. godine, koji je dostavljen direktoru. U izveštaju je navedeno da se na službenom računaru tužioca nalazi veliki broj privatnih dokumenata i fotografija, da je tuženi službeni računar koristio u radno vreme za slanje i primanje privatnih elektronskih poruka, za izradu i štampanje dokumentacije za potrebe privatne radnje, kao i za pregledanje sportskih i zabavnih sadržaja u radno vreme, u periodu od juna 2014. godine do 08.01.2015. godine. Dana 30.01.2015. godine tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, u kome su kao osnov navedene povrede radne obaveze iz člana 10. stav 1. tačka 8. i 10. ugovora o radu (neovlašćena posluga poverenih sredstava rada i obavljanje privatnih poslova u prostorijama poslodavca). Kao činjenice i dokazi da su se stekli uslovi za otkaz navedeno je da su izvršene provere službenog računara tužioca i da je utvrđeno da se u njemu nalazi dokumentacija vezana za rad tužiočeve električarske radnje „BB“, što ukazuje da se isti računar koristio za izradu i štampanje dokumentacije za potrebe električarske radnje tužioca. U upozorenju nisu navedene činjenice i dokazi koji se odnose na povredu radne obaveze iz člana 10. stav 1. tačka 9. ugovora o radu (zloupotreba svojstva zaposlenog kod poslodavca radi obavljanja privatnih poslova), a koja je u rešenju o otkazu takođe navedena kao osnov za otkaz ugovora o radu, a na koju povredu zaposleni-tužilac istim aktom nije upozoren, a takođe nije navedeno ni vreme izvršenja povrede radne obaveze. Tužilac se dana 09.02.2015. godine izjasnio na upozorenje, negirajući postojanje bilo kakvog dokaza da je izvršio povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu. Poslodavac se dana 30.01.2015. godine obratio sindikalnoj organizaciji, pozivajući je da se izjasni na navedeno upozorenje, što je učinjeno dana 03.02.2015. godine, nakon čega je tuženi rešenjem od 27.02.2015. godine, na osnovu odredbe člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu tužiocu otkazao ugovor o radu, jer je tužilac u periodu od 01.06.2014. godine do 21.01.2015. godine izvršio više povreda radnih obaveza predviđenih ugovorom o radu, i to članom 10. stav 1. tačka 8. (neovlašćena posluga poverenim sredstvima rada), tačka 9. (zloupotreba svojstva zaposlenog kod poslodavca radi obavljanja privatnih poslova) i tačka 10. (obavljanje privatnih poslova u prostorijama poslodavca). Tužilac je sporno rešenje primio dana 03.03.2015. godine, a u periodu od 01.03.2015. godine do 20.03.2015. godine koristio je godišnji odmor. Tužbu u ovoj parnici je podneo dana 09.03.2015. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužioca za poništaj pobijanog rešenja.

Prema članu 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Ugovorom o radu zaključenim između parničnih stranaka, članom 10. propisano je da poslodaavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to neovlašćena posluga poverenim sredstvima rada (tačka 8.), zloupotreba svojstva zaposlenog kod poslodavca radi obavljanja privatnih poslova (tačka 9.), obavljanje privatnih poslova u prostorijama poslodavca (tačka 10.).

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, a koja je propisana ugovorom o radu kao razlog za otkaz, to su bili ispunjeni uslovi za primenu članu 179. stav 1. tačka 5. Zakona o radu i otkazivanje ugovora o radu tužiocu zbog učinjenih
povreda.

Suprotno revizijskim navodima, rešenje o otkazu ugovora o radu doneto je u skladu sa odredbama ugovora o radu, zaključenog između parničnih stranaka. Tužiocu su stavljene na teret tri povrede radne obaveze iz ugovora o radu, i to iz člana 10. stav 1. tačke 8, 9. i 10, dok su u upozorenju o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, kao osnov navedene povrede iz člana 10. stav 1. tačke 8. i 10. ugovora o radu.

Za zakonitost rešenja o otkazu dovoljno je da je učinjena jedna od više povreda radnih obaveza, odnosno radnih dužnosti koje su tužiocu stavljene na teret i da je u odnosu na tu povredu poštovana procedura otkaza, kao i da je rešenje o otkazu doneto u za to zakonom predviđenom roku. Zbog toga revizijski navodi da u upozorenju o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, kao osnov nije navedena povreda iz člana 10. stav 1. tačka 9. ugovora o radu, ne utiče na punovažnost rešenja o otkazu koje je doneto zbog povrede radne obaveze iz člana 10. stav 1. tačke 8. i 10. ugovora o radu, a za koju je u postupku pred nižestepenim sudovima utvrđeno da je učinjena krivicom tužioca, kao i da je postupak otkaza pravilno sproveden.

Preostalim revizijskim navodima osporava se utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno.

Neosnovani su navodi u reviziji da tužiocu nije omogućeno da se izjasni na izveštaj komisije, te da je izveštaj komisije sačinjen i pregled tužiočevog računara izvršen bez prisustva tužioca, obzirom da je u upozorenju na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu od 30.01.2015. godine navedeno da je tuženom dostavljena anonimna prijava dana 21.01.2015. godine, zbog čega je tuženi izvršio proveru službenog računara tužioca i da je utvrđeno da se u računaru nalazi dokumentacija vezana za rad električarske radnje „BB“ u vlasništvu tužioca (ugovor o poslovno tehničkoj saradnji i bankovni izvodi, ponude, izvetštaji itd.) što ukazuje da je računar korišćen za izradu i štampanje dokumenatacije za potrebe električarske radnje tj. obavljanje privatnih poslova tužioca, te da je navedeno da je tužilac dužan da se izjasni u pismenoj formi u roku od 8 dana od dana dostavljanja upozorenja, na koje se tužilac i izjasnio dana 09.02.2015. godine, iz čega proizlazi da u upozorenju o otkazu ugovora o radu nisu činjenice navedene paušalno, suprotno navodima u reviziji.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 414. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić