.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1493/2016
30.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Rade Džapa, advokat iz ..., protiv tužene Predškolske ustanove ''BB'' u ..., radi poništaja rešenja o izricanju disciplinske mere prestanka radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1 741/13 od 22.03.2016. godine, u sednici održanoj 30.01.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1 741/13 od 22.03.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 16 P1 2820/12 od 09.05.2013. godine, odbačena je tužba tužilje kojim je tražila da sud poništi rešenje tužene broj 05/1/8 od 21.06.2012. godine kojim joj je izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1 741/13 od 22.03.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno prvostepeno rešenje.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga.
Ispitujući pobijanu odluku u smislu čl. 408. i 420. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nesnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti.
Prema stanju u spisima, rešenjem tužene broj 05/1/8 od 21.06.2012. godine tužilji je izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa. Protiv te odluke tužilja je izjavila prigovor koji je odbijen rešenjem Upravnog odbora tužene broj 7/36 od 29.07.2012. godine.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužba tužilje koja je podneta samo radi poništaja prvostepenog rešenja nedozvoljena.
Odredbom člana 145. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (''Službeni glasnik RS'' br. 72/2009, 52/2011) regulisana je pravna zaštita zaposlenih tako što je propisano dvostepeno odlučivanje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih uz pravo na sudsku zaštitu protiv konačne odluke. Stoga u parničnom postupku - radnom sporu predmet tužbenog zahteva moraju biti i prvostepena i drugostepena odluka čijim donošenjem prvostepena odluka stiče konačnost.
Kako je tužilja tužbom tražila samo poništaj prvostepenog rešenja, pravilna je ocena nižestepenih sudova da nisu ispunjeni zakonski uslovi za pružanje sudske zaštite, pa je tužba pravilno odbačena kao nedozvoljena.
S obzirom na to da tužbenim zahtevom moraju biti obuhvaćene obe odluke, bez uticaja su navodi žalbe ponovljeni u reviziji da drugostepena odluka nije dostavljena punomoćniku tužilje koji je zastupao tužilju u postupku po prigovoru, jer iz stanja u spisima proizlazi da je punomoćniku tužilje drugostepena odluka od 04.07.2012. godine dostavljena uz odgovor na tužbu dana 26.10.2012. godine, pa je tužilja imala mogućnost da tužbu proširi i traži poništaj oba rešenja, a što nije učinila.
Na osnovu člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja.
Predsednik veća-sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
