.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1495/2015
10.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Božidara Vujičića i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužilje Z.K. iz B., čiji je punomoćnik V.M., advokat iz B., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, koju zastupa Državni pravobranilac iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br 4101/14 od 06.01.2015. godine, u sednici veća od 10.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br 4101/14 od 06.01.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 br. 643/13 od 25.06.2014. godine, stavom prvim izreke tužena je obavezana da tužilji naknadi štetu u vidu izgubljene zarade za period od 01.01.2010. godine do 31.10.2012. godine, ukupno 2.498.207,53 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim ovim delom izreke sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke tužena je obavezana da u korist tužilje uplati doprinose penzijskog i invalidskog osiguranja za sporni period na iznose dosuđene izgubljene zarade u stavu prvom izreke. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se tužena obaveže da joj za sporni period na ime naknade za odvojeni život isplati ukupno 1.125.274,50 dinara, na ime troškova prevoza 226.000,00 dinara i na ime troškova smeštaja 1.114.097,00 dinara, sve sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa. Stavom četvrtim izreke tužena je obavezana da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 193.849,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br 4101/14 od 06.01.2015. godine, stavom prvim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv drugostepene presude, tužilja je blagovremeno preko punomoćnika izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Budući da je tužba u ovom predmetu podneta 14.02.2013. godine i da je pobijana drugostepena presuda doneta 06.01.2015. godine, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija u smislu člana 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/14), kojim je noveliran član 404. Zakona o paričnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, budući da nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Tužbom od 14.02.2013. godine tužilja je tražila isplatu iznosa od 2.507.362,80 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na ime izgubljene zarade, 1.130.268,40 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom po osnovu neisplaćene naknade za odvojeni život, 1.041.096,66 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na ime neisplaćene naknade troškova smeštaja i na ime troškova prevoza iznos od 248.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Nižestepenim presudama odbijen je deo tužbenog zahteva tužilje za isplatu neisplaćene naknade na ime odvojenog života, troškova prevoza i troškova smeštaja, ukupno 2.465.371,50 dinara.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, koji je noveliran članom 13. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Budući da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužilje nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Snežana Andrejević,s.r.
