U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Bačić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1815/18 od 29.01.2021. godine, u sednici održanoj dana 14.07.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1815/18 od 29.01.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 217/2016 od 20.02.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu Su I- ../11 od 12.07.2011. godine doneto od strane Prekršajnog suda u Pančevu, te da se naloži tuženoj da tužioca vrati na rad u Prekršajni sud u Pančevo kao i da mu nadoknadi troškove parničnog postupka sa kamatom od dana donošenja prvostepene presude. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 323.640,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1815/18 od 29.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 217/2016 od 20.02.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/2014) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio radnik tužene od 1996. godine na radnom mestu referenta ..., a od 2004. godine radio je na radnom mestu tehničara ... sve do 01.07.2010. godine, kada je upućen na rad u odeljenje Prekršajnog suda u ... . Ugovorom o radu zaključenog 01.10.2010. godine zasnovao je radni odnos na neodređeno vreme kao nameštenik; Pravilnikom o unutrašnjem uređenju u sistematizaciji radnih mesta tužene zaposleni koji obavlja poslove dostavljača, na ovom radnom mestu obavlja i druge poslove po nalogu Predsednika suda i pored dostavljanja, popunjava sudske pozive, što je tužilac prvo odbijao da radi, a potom od broja zaduženih predmeta za nedelju dana napisao je samo 26 poziva; u dane 18. i 19.04.2011. godine, odbio je da postupi po pismenim nalozima, a dana 18.03.2011. godine, nedolično se i uvredljivo ponašao prema zameniku V.F. Predsednika suda u ...; u dane 29.04.2011. godine, 04, 05. i 06.05.2011. godine izostao je bez opravdanja sa svog radnog mesta u Odeljenju u ..., a u periodu od 01.06.2011. godine do 21.06.2011. godine odsustvovao sa posla bez obaveštavanja pretpostavljenog o razlozima izostanka i bez prethodno pribavljenog odobrenja i dostave bilo kakve lekarske dokumentacije, da bi se ispostavilo da je u ovom periodu koristio godišnji odmor po rešenju od 04.01.2011. godine, iako je znao da pre nego što započne sa korišćenjem godišnjeg odmora mora zatražiti pismenu saglasnost V.F. Predsednika suda i obavestiti ga o korišćenju istog, pogotovo nakon dužeg bolovanja gde doznake o zaključenju bolovanja nije dostavio. Tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu na koje se pismeno izjasnio. Rešenjem tužene Su I- ../11 od 12.07.2011. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 2. i 3. Zakona o radu i člana 29. stav 1. tačka 1, 6. i 8. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe i to za povrede radne obaveze iz člana 29. stav 1. tačka 1. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, zato što je u dane 18.03. i 24.03.2011. godine, i u dane 18.04. i 19.04.2011. godine odbio da po nalogu pretpostavljenih napiše pozive za stranke; iz člana 29. stav 1. tačka 6. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, zato što se dana 18.03.2011. godine krajnje nedolično i uvredljivo ponašao prema zameniku predsednika odeljenja u ... fotografišući je kada je izdala nalog za upis u knjigu evidencije; iz člana 29. stav 1. tačka 8. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, zato što se u dane 29.04, 04, 05. i 06.05.2011. godine nije pojavio na svom radnom mestu u Odeljenju suda u ..., a o razlozima nedolaska nije obavestio upravitelja sudske pisarnice, iz člana 29. stav 1. tačka 8. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, zato što je u periodu od 01.06. do 22.06.2011. godine odsustvovao sa posla, ne obaveštavajući pretpostavljene i ne dostavljajući bilo kakvu lekarsku dokumentaciju.

Primenjujući odredbu člana 179. stav 2. i 3. Zakona o radu i odredbu člana 29. stav 1. tačka 1, 6. i 8. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, pravilno je nižestepeni sud odbio tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja, nalazeći da je isto pravilno i na zakonu zasnovano.

Odredbom člana 179. stav 2. i 3. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, kao i ako nepoštuje radnu disciplinu, dok je odredbom člana 29. stav 1. tačka 1, 6. i 8. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ broj 95/2008) propisano da su povrede radne obaveze zbog kojih se namešteniku može otkazati ugovor o radu: - ako nameštenik povredu radne obaveze učini svojom krivicom; - neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje poslova ili naloga pretpostavljenih; - zloupotreba prava iz radnog odnosa, nedolično, nasilničko ili uvredljivo ponašanje prema strankama ili saradnicima i neopravdan izostanak sa posla dva uzastopna dana. Prema članu 4. stav 3. Zakona o državnim službenicima na prava i dužnosti nameštenika primenjuju se opšti propisi o radu i Poseban kolektivni ugovor, ako zakonom nije drugačije određeno.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno nižestepeni sud zaključuje da je tužilac u dane 18.04. do 19.04.2011. godine, kada je bio zadužen da po nalogu neposrednih rukovodilaca piše pozive za stranke, nije ispunio poverene radne obaveze jer je odbio da postupi po nalogu pretpostavljenih, te je na taj način učinio povredu radne obaveze iz člana 29. stav 1. tačka 8. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, kao i povredu radne obaveze u dane 29.04.2011. godine, 04.05, 05.05. i 06.05.2011. godine jer se nije pojavio na svom radnom mestu u Odeljenju suda u ..., a o razlozima izostanka nije obavestio zamenika predsednika odeljenja u ..., kao ni upravitelja sudske pisarnice, čime je takođe učinio povredu radne obaveze iz navedenog člana Posebnog kolektivnog ugovora. Pri tom, pravilno zaključuje da ne stoji povreda radne obaveze koja je tužiocu stavljena na teret rešenjem o otkazu ugovora o radu, a koju je navodno učinio u periodu od 01.06.2011. godine do 22.06.2011. godine, jer je odsustvovao sa posla bez dostavljanja bilo kakve lekarske dokumentacije ili pribavljenog opravdanja, s obzirom da je utvrđeno u toku postupka da je u to vreme koristio godišnji odmor po rešenju tuženog od 04.01.2011. godine.

Međutim, u situaciji kada je u toku postupka utvrđeno da tužilac nije postupio po nalogu pretpostavljenih u dane 18.04. i 19.04.2011. godine, a u dane 29.04.2011. godine, 04.05, 05.05. i 06.05.2011. godine, odsustvovao bez prethodnog obaveštavanja zamenika predsednika odeljenja u ... i upravitelja pisarnice, da će odsustvovati sa rada, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda tužilac je postupajući na ovaj način učinio povrede radnih obaveza koje su mu stavljene na teret, a propisanih Ugovorom o radu kao i Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe, koje povrede radne obaveze po svojoj prirodi predstavljaju teže povrede radnih obaveza i koje su bile dovoljne da se tužiocu kao zaposlenom kod tužene na radnom mestu nameštenika otkaže ugovor o radu.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu navode revizije, kojima se ukazuje na pogrešno izražen stav u presudi Apelacionog suda, da su povrede radne obaveze za koje je utvrđeno ih je tužilac učinio, dovoljne za otkaz ugovora o radu tužiocu i da je ovakav stav zauzet na njegovu štetu, su bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari.

Upravo nepostupanje tužioca po nalogu pretpostavljenih, odnosno njegovo odbijanje izvršavanja poverenih poslova, a koje je bio u obavezi da obavlja, jer su sadržani u opisu poslova prema Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta tužene, predstavlja težu povredu radne obaveze, kao i odsustvovanje sa rada, radnog mesta bez prethodnog obaveštavanja rukovodioca takođe predstavlja težu povredu radne obaveze, a koje povrede s obzirom na njihovu težinu su dovoljne da se tužiocu u smislu navedenih odredaba Zakona o radu, kao i Posebnog kolektivnog ugovora tuženog za državne organe otkaže ugovor o radu.

Ovaj sud je imao u vidu i ostale navode revizije, ali nalazi da su isti bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, pa kako se njima ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost nižestepene odluke, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić